Srbija će ove godine prvi put preći iznos od 4.000 dolara po stanovniku i lagano se približava Hrvatskoj koja je još ispred nas. Ako nastavimo stopu rasta od sedam odsto godišnje, onda će Srbija vrlo brzo biti razvijena. Očekujem da će posle prve godine realizacije NIP nestati skepticizam analitičara koji sada kritikuju ovaj razvojni plan
Mlađan Dinkić
Mislim da smo u reformama prošlih godina išli čak i brže nego što je to dozvoljavao mentalitet naših građana. Naši ljudi nisu bili spremni na tranzicione promene 2000. godine i kada se sve sabere, mi smo u prošlih šest godina napredovali brže nego što je društvo bilo spremno. Promene nisu išle ravnomerno, niti su ih ljudi jednako osetili. Ima onih kojima je danas daleko bolje nego što je bilo, ima drugih kojima je malo bolje, a ima i onih kojima je gore. Takođe, ima sektora koji su daleko odmakli, kao što je finansijski a ima i onih koji se sporo menjaju, kao što je sudstvo. Ima regiona koji su značajno napredovali, Beograd, na primer, i deo Vojvodine, a ima onih koji su zaostali – Raška, jug Srbije i deo Vojvodine. Ali, u srpskoj ekonomiji postignuta je makroekonomska stabilnost i mi prvi put imamo perspektivu rasta u budućnosti. To je jako važno. Najveći problem je nezaposlenost i to mora da se što pre rešava jer bi socijalno nezadovoljstvo moglo da zaustavi reforme.
Ovako je Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, ocenio tok tranzicionih promena u Srbiji u prošlih šest godina, ocenjujući tempo i kvalitet reformi u tom periodu. Naime, razgovor za Magazin Biznis vodili smo, sticajem okolnosti, 5. oktobra baš na godišnjicu promena iz 2000. godine. Tema našeg razgovora je takođe imala veze i sa našim mentalitetom i sa reformama – Nacionalni investicioni plan (NIP), čiji je glavni kreator Mlađan Dinkić – od osporavanja do pohvala.
Svakako ste imali prilike da u štampi vidite primedbe na investicioni plan. Kao kritičari NIP-a, manje ili više oštri, izjasnili su se mnogi poznati ekonomski analitičari. Izdvojili smo nekoliko imena i saželi njihove primedbe. Na primer, Kori Udovički kaže da NIP nije jasan, da nije dugoročan, da nije dokumentovan i da se ne vide prioriteti. Prema njenoj oceni, to nije plan na srednji i duži rok u kojem bi se utvrdilo koja nam je razvojna strategija i šta su prioriteti. Kako to komentarišete?
– Iz NIP-a se jasno vide prioriteti. Imamo tri sektora: saobraćaj i infrastrukturu, na drugom mestu su mere za podsticanje privrednog razvoja a na trećem je zdravstvo. To su tri prioriteta. Ta tri osnovna sektora čine dve trećine sredstava predviđenih za realizaciju NIP. Moja originalna ideja jeste bila i ostaje, da se napravi dugoročni plan i to na šest godina od 2006. do 2011. godine. To nije učinjeno, jer da bi se u Srbiji napravio šestogodišnji plan potrebno je da se na tome radi bar godinu i po dana. Na ideju za NIP sam prvi put došao u martu ove godine, a vlada mi je dala podršku u maju. Imajući u vidu da smo želeli da već u rebalansu budžeta za ovu godinu imamo investicioni plan, nismo imali vremena da sada napravimo šestogodišnji plan. Ja sam ubeđen da će već sledeće godine biti urađen ceo šestogodišnji plan do 2011. godine. Takođe, paralelno radimo i na formiranju stručne službe u okviru Ministarstva finansija. To je projektni centar koji nije do sada postojao, a koji će ubuduće selektovati projekte, pratiti realizaciju, izveštavati. To će biti ključna tačka ne samo za projekte NIP već i za projekte koje budemo imali u saradnji sa EU i njihovim pretpristupnim fondovima u budućnosti. Dakle, paralelno radimo na ojačavanju kapaciteta državne uprave, pre svega Ministarstva finansija, i na početku sprovođenja plana. Svaki početak je težak, ali mi imamo prioritete: saobraćaj, privredni razvoj i zdravstvo.
Zašto su uspeli Irci
Irski model razvoja za Srbiju prvi ste počeli da preporučujete. Čak ste i posetili Irsku, ali je u našoj javnosti i tu bilo kritika da se ne možemo porediti sa Irskom, da su uslovi drugačiji i da je irski model kod nas neprimenjiv. Kako to komentarišete?
– Ja mislim da je on potpuno primenjiv. I danas u Dablinu ima bilborda o nacionalnom investicionom planu, iako je on nastao pre petnaestak godina. Plan nije nestao već se sada sprovodi sa drugačijim prioritetima. I dalje su prioriteti obrazovanje, saobraćajna infrastruktura i zdravstvo, kao i socijalno stanovanje. Irska je napravila čudo sa smanjivanjem nezaposlenosti. Razlika između Irske i Srbije postoji svakako, Irska je bila član EU i iz tih fondova obezbedila je najveći deo sredstava. Da smo i mi dobili sredstva od EU, bili bismo u istoj poziciji. Ali, pošto ih nemamo, mi ćemo sopstvenim sredstvima da krenemo. Danas Irska investira sopstvena sredstva jer je u međuvremenu dostigla nivo standarda od 46.000 dolara po stanovniku i druga je po visini BDP “per capita” u Evropi. Kada su krenuli sa svojim nacionalnim investicionim planom uspeli su da u roku od pet godina prepolove stopu nezaposlenosti sa 20 na 10 odsto, a danas je njihova stopa nezaposlenosti ispod četiri odsto, što znači da imaju skoro punu zaposlenost. Oni koji ne rade, zapravo su ljudi koji odbijaju da rade. Takvih ima u svim sistemima. U Irsku sada stiže strana radna snaga, a najviše ima Poljaka. Irci su uspeli u sprovođenju svog plana jer su napravili konsenzus među političkim partijama, između vlade, poslodavaca i sindikata, prestali su da se svađaju, a svaka naredna vlada je preuzimala NIP od prethodne. Njihov plan je bio na sedam godina. Privukli su strani kapital jer imaju jaku dijasporu u Americi. Stigle su i velike multinacionalne kompanije koje su generisale izvoz. Najveći rast zaposlenosti su imali u malim i srednjim preduzećima i mislim da je to slična situacija kao kod nas, jer Srbija preko stranih kompanija već povećava izvoz, od Ju Es stila do Tarketa i Tigar-Mišlena. Ali, te kompanije ne zapošljavaju najveći broj ljudi, jer se najviše ljudi može zaposliti samo u masovnom otvaranju malih i srednjih preduzeća. Zato smo 23 odsto ukupnih sredstava namenili podsticaju razvoja tog sektora.
Prema oceni viceguvernera Diane Dragutinović, teško je ne složiti se da je plan potreban, jer je svakako potrebna bolja infrastruktura, ali je to istovremeno šansa da se poveća potrošnja, što može da utiče na rast inflacije…
– Nakon prvih godinu i po dana primene plana videćemo kojim tempom će se u praksi ova sredstva trošiti. Mi smo opredelili sredstva od jedne milijarde i 650 miliona evra u narednih godinu i po dana, ali je veliko pitanje kako će teći radovi i kojom brzinom će biti završavani projekti. Sigurno je da će se novac investirati po kvotama i neće ni jednog meseca doći do prevelikog priliva novca, odnosno do prevelike investicione potrošnje, kako kaže gospođa Dragutinović. Mi ćemo zajedno sa centralnom bankom voditi računa i o monetarnim efektima. Ja se ne plašim da će zbog toga inflacija biti veća. Ovaj plan, eventualno, može nešto povećati uvoz u delu koji se odnosi na kupovinu dobara koja se uvoze jer se kod nas ne proizvode. Ali, ne vidim da će izazvati veću inflaciju. Naime, ukoliko bi se celokupan novac trošio dinamikom koju smo planirali, a mislim da će to u praksi ići malo sporije, onda bismo u ovoj godini investirali oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda u javne investicije, a sledeće godine između šest i sedam odsto. To su neki standardi koji postoje u razvijenim zemljama i takve investicije kapitalnog karaktera ne prouzrokuju inflaciju u tim zemljama, pa ne vidim da će to biti slučaj sa Srbijom.
Opširnije u štampanom izdanju
