Ovde ne može svako da pokrene biznis, posebno ne većeg obima, ako nema političko pokriće i saglasnost tajkuna. Drugo je pitanje o čistom i manje čistom kapitalu. Ali, zemlje niže kategorije ne mogu da očekuju da u njima preovlađuje čist kapital. Štaviše, presrećne su da dobiju bilo kakav
Miroslav Prokopijević
Ako poslujete u Srbiji onda ćete videti da ima mnogo nepotrebnog administriranja i uplitanja politike u poslovanje, da su porezi i državna potrošnja visoki, da su loša rešenja u bankarskom sistemu i trgovini hartijama od vrednosti. Takođe, videćete da je zemlja ekonomski zatvorena (visoke carine i vancarinske barijere), unutrašnje tržište je preregulisano i neslobodno, korupcija i siva ekonomija cvetaju dok su kapitalne i tekuće transakcije sputane.
Ovako je ekonomsku i poslovnu scenu Srbije ocenio prof. dr Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, u intervjuu za Magazin Biznis. Za ovaj broj našeg magazina, Prokopijević govori o tome kakvi su uslovi za biznis u Srbiji, šta su pogodnosti a šta prepreke, ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskom biznisu. Prokopijević podseća da su uslovi za poslovanje relativno loši:
– Od 200 zemalja sveta Srbija je, u boljem slučaju, negde na polovini liste, a u lošijem u sredini druge polovine i samo je nekoliko drugih evropskih zemalja u njenom društvu, poput Ukrajine, Moldavije, Rusije ili Makedonije. Razlog za to su slabe reforme. One su bile spore, plitke i vrlo nekonzistentne. Pored toga došle su i loše politike, koje dodatno otežavaju prilike. Skupa država bez čvrstog budžetskog ograničenja i Narodna banka Srbije koja suzbija troškarenje države gušenjem privatnog kreditnog tržišta, zato što državi ne može ništa. Na spoljnom planu je sporo integrisanje u svetsku privredu – kaže Prokopijević.
Neko će reći, pa kako je onda bila moguća prosečna stopa rasta iznad pet odsto poslednjih godina?– Da. Tačno je da dugoročne visoke stope rasta imaju samo zemlje koje imaju visok nivo ekonomskih sloboda i dalje ga unapređuju. Ali, tokom nekoliko godina to mogu i zemlje koje izađu iz teških problema, ratova, diktatura. Jer, ljudi u takvim zemljama su se dugo uzdržavali od transakcija i posle nevolja kreće talas. Ali on se brzo iscrpe i istopi ako nema reformi i padne na dva odsto ili niže. To će se i nama desiti ako ne bude otresitijih reformi. Sa otresitijim reformama moguće su višegodišnje stope rasta od osam odsto pa i više, tada se dohodak duplira svakih devet godina. A ako je stopa rasta dva odsto potrebno je oko 35 godina da se duplira dohodak.
Opširnije u štampanom izdanju
