Ako se reforme poslovnog okruženja i države ne izvedu, Srbija će biti stagnantna privreda, koja će sve više zaostajati ne samo za razvijenijim zemljama, nego i za većinom suseda
Miroslav Prokopijević
Srpska ekonomija u 2009. godini je jedva malo reformisana ekonomija u odnosu na „stari režim“ iz perioda pre oktobarskih promena 2000. godine. Srpska ekonomija se 2009. godine, prvi put posle 2000. godine, suočava sa padom BDP-a, a spoljašnja ekonomska kriza samo je ogolila i pojačala slabosti koje su i ranije postojale.
Ovako je Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, opisao stanje u srpskoj ekonomiji sredinom 2009. godine. U intervjuu za Magazin Biznis Prokopijević govori o profilu ekonomske krize u Srbiji i svetu, o slabostima srpske ekonomije, o uticaju politike na ekonomiju i negativnim posledicama koje se mogu očekivati od nekih Vladinih mera.
• Kako Vi vidite ekonomsku krizu u svetu i u Srbiji?
– Kriza u svetu ima drugačiji profil nego u Srbiji. Nije posao države koliko će ljudi kupovati stanova, automobila ili računara. Ako ipak neko hoće da kupovina stanova bude stvar države, dolazi do poremećaja poput ovog. Onda dobijete mnogo ljudi i bez stanova i bez posla. Takođe, nije dobro ako država godinama obara cenu emisionog novca, navodno da bi se izbegla recesija. Balon se jednog dana mora izduvati, a što je bio veći, posledice su veće. Prema tome, kriza u svetu je rezultat pogrešne državne politike kojom su tržištu dati pogrešni signali. Kriza u Srbiji je rezultat pogrešne politike u nekim oblastima. Uticaji krize iz sveta su samo pojačali efekte domaćih problema. Kriza u svetu je na početku dovela do poskupljenja kredita i otežanog izvoza, usled manje tražnje. Kasnije se raširila na sve oblasti, donoseći rastuću nezaposlenost, manji proizvod, pad BDP-a i pad standarda. Za razliku od toga, kriza u Srbiji je primarno vezana za nerealno visok životni standard. To znači, plate su iznad naše produktivnosti, penzije iznad mogućnosti javnih finansija. Naravno, sa tim su povezani problemi kursa, likvidnosti bankarskog sektora, zaposlenosti…
Opširnije u štampanom izdanju
