U razvoju Bambija imali smo prekretnicu: da se mnogo stvari promeni u jednoj uspešnoj kompaniji a da ona ostane uspešna i da se na prvi pogled ne vidi da se bilo šta u njoj promenilo

U nekim ranijim godinama rast od pet odsto smatrao sam velikim dostignućem. Ali, ako smo prošlu, 2006. godinu sa projektovanih 12 odsto rasta ostvarili sa 17 odsto, onda dosta lako prihvatamo da naš godišnji rast treba da bude i 25 odsto. Na kraju 2008. godine rast proizvodnje kompanije Bambi–Banat biće dvostruko veći nego pre fuzionisanja. Dakle, reč je o prodaji 35.000 tona proizvoda i o prihodu većem od 100 miliona evra. Mi već pripremamo strategiju 2008-2010. godine…“

Ovako je Miroslav Miletić, generalni direktor kompanije Bambi–Banat, u najkraćem predstavio trend razvoja kompanije na čijem je čelu, u razgovoru za Biznis magazin.

Ograničenja

Uspešno vodite kompaniju više od jedne decenije. Šta su danas ograničavajući faktori za poslovanje?

– Postoje ograničavajući faktori i država mora da definiše nekoliko stvari koje utiču na ekonomski rast. U prvom redu, ne sme se ponoviti slučaj iz 2006. godine sa nerealnim deviznim kursom dinara. Mi bismo imali još bolje finansijske rezultate da je devizni kurs bio realan, pošto izvozimo trećinu proizvodnje. Ne odgovara nam ovakva strategija monetarne politike na duži rok. Krajem ovog januara je doneta uredba o stimulaciji u izvozu keksa, jer su verovatno uzeli u obzir i naše primedbe. Možda je to samo malo ispeglalo kursne razlike, ali je za nas proizvođače bio jasan signal da država ima razumevanja za naše zahteve.

Da podsetimo, krajem 2006. počeo je sa radom koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda Bambi–Banat sa sedištem u Beogradu. Ova kompanija nastala je pripajanjem jedne od najstarijih fabrika čokolade i bombona – Banata iz Vršca, lideru u proizvodnji konditorskih proizvoda – Bambiju iz Požarevca. Plan nove kompanije Bambi–Banat u 2007. godini jeste 28.000 tona konditorskih proizvoda i prihod od 72,5 miliona evra.

Generalni direktor Miroslav Miletić radi u požarevačkom koncernu Bambi više od 20 godina. Za generalnog direktora prvi put je izabran 1996. godine, a potom reizabran 2001, 2004. i 2006. godine na period do 2009. godine.

Šta vam je donelo povezivanje sa Denjub fuds grupom pre dve godine, a šta nedavno spajanje sa vršačkim Banatom?

– U razvoju Bambija došli smo do prekretnice: da se mnogo stvari promeni u jednoj uspešnoj kompaniji a da ona ostane uspešna i da se na prvi pogled ne vidi da se bilo šta u njoj promenilo. Imali smo sreće da donesemo odluku na vreme, jer nam je bila potrebna ovakva vrsta okrilja u okviru Denjub fuds grupe, kao doza sigurnosti. A što se Banata tiče, svaki od proizvodnih programa biće redefinisan. Zajednička sinergija biće gde god je moguće: keks sa čokoladom, moderniji ukus, nove recepture čokolade. Ali, naša generalna misija jeste da održimo ono veliko nasleđe iz tradicije i brendova koji su stvoreni. Koncepcija naše ponude proizvoda svakako je – zdrava hrana. Novi korak ka tome je organska hrana, vrhunska kontrola, dalji nastavak proizvodnje i vraćanje korenima u nekim vrstama proizvodnje.

Keks „plazma“ je, svakako, najpoznatiji brend Bambija. Ili, kako kažu eksperti, „roba se masovno prodaje, ali samo brendovi opstaju“. Kako Vi tumačite trajanje brenda „plazma“?

– Bambi poštuje tradiciju u svojoj poslovnoj filozofiji. Bambi deluje kao stereotipna priča – nema recepta za uspeh, nema magično zaštićene recepture koja se pretvara u veliki profit. Ali, „plazma“ je bila početak proizvodnje nečega što je specifično. To je naša sreća, a sreća služi hrabre. Mi je doživljavamo kao veštinu brižljivo odabranih koraka koja je popunila prazninu koja je postojala tih 60-ih godina u proizvodnji hrane, koja je tada imala sinonim zdrava hrana. To je ono što se danas u svetu zove organska hrana. To je sreća i veština ljudi koji su stvorili kompaniju Bambi. Tada nije bilo dovoljno dečje hrane na našim prostorima. Možda stvaraoci „plazme“, koji su nesumnjivo imali smisao za biznis, uz dozu rizika, tih godina nisu bili svesni da su stvorili veliki brend. Posle možete menjati i ambalažu, ali nikad ne smete prevariti potrošača ili zameniti sirovinu i napraviti loš supstitut. Uvek smo znali šta se sviđa potrošačima a šta ne. Zato smo stalno na emotivnoj relaciji sa potrošačima, da bismo ispunili sve njihove zahteve.

Koliko su onda rizične promene, na primer, ambalaže koje ste uveli prošle godine za „plazmu“?

– Sada nas vode iskusni svetski konsultanti i imamo dobar primer brendinga u praksi. Dizajn je jedan od osnovnih elemenata. Do sredine prošle godine bili smo veliki tradicionalisti. Teško smo se odlučili na promenu ambalaže, ali činjenica je da i oni koji su nam savetovali promene, nisu smeli da budu suviše radikalni. Ispitivanja zahteva naših potrošača pokazala su da neke vrednosti opstaju mimo svih potreba za promenama. Bambi je proizvođač zdrave hrane, pre svega hrane za decu, a preko njih hrana dolazi do svih ostalih ciljnih grupa.

Kao pomalo neočekivana inovacija, na tržištu se prošlih meseci pojavila i „mini plazma“…

– „Mini plazma“ postoji mnogo ranije nego što smo lansirali taj proizvod. Priča sa „mini plazmom“ je slična kao svojevremeno iskustvo sa mlevenom plazmom. Naime, sredinom 80-ih godina, jedna grupa nas mladih ljudi „japija“ u Bambiju htela je da uvede promene, jer smo dobijali pisma, tada nije bilo interneta, da „plazma pršti kada se renda, a mame lome nokte…“ Jedva smo namolili tadašnje rukovodstvo da – sameljemo „plazmu“. A posle se pokazalo da je upotreba mlevene plazme otvorila novu oblast potrošnje – dodatak „plazme“ mnogim kolačima – od „plazma“ torte preko sladoleda sa „plazmom“ do palačinki sa „plazmom“. Eto, kako to ide. U trenutku kada smo mleli „plazmu“, radili smo to namenski za jednu kategoriju potrošača, za bebe, jer je to bila dominantna dečja hrana, a iz toga je nastala cela paleta novih proizvoda za koje je „plazma“ neophodna.

Gotovo da je neverovatan podatak da ste u prva dva meseca ove godine povećali prodaju „plazme“ čak za 70 odsto u odnosu na iste mesece prošle godine?

– Da. Za dva meseca ove godine prodaja je porasla za 70 odsto, iako smo i početkom prošle godine imali visoku stopu od 17 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Oko 900 tona „plazme“ prodato je u prva dva meseca 2006. godine, a ove godine 1.500 tona. Našu poslovnu strategiju smo razvijali sa konsultantskom kućom Mek Kinsi. Ciljevi te strategije su da na domaćem tržištu, u prodaji keksa, slanih grickalica i vafla zauzmemo u narednom periodu preko 50 odsto tržišta, a ukupno sa čokoladama, da zauzmemo jednu trećinu tržišta. Mi smo već u prošloj godini počeli rast i to boljom distribucijom, plasiranjem „mini plazme“, redizajnom „plazme“. Napravili smo sjajan marketing, ali smo imali opreznije procene kako će krenuti „mini plazma“. Pokazalo se da je to dobar spoj ekonomskih mera i marketinških aktivnosti. Danas naša proizvodnja funkcioniše mnogo racionalnije nego ranije. Bambi ima 1.330 zaposlenih, oko sto radnika na privremenim poslovima i konstantan rad u tri smene.

Perspektive

Kako vidite Bambi za sledećih nekoliko godina?

– Bambi ove godine obeležava 40 godina postojanja, a ja sam tek treći direktor. Tamo gde često menjate ne možete očekivati kontinuitet. Sa mnom radi dobar tim stručnjaka, pa je to jedan od recepata za uspeh: predanost poslu i naporan rad. Nema uspeha ako ne radite 24 sata, ali ne bilo kakav rad, već stalni trening i razvijanje veština. Jer, nema zaostajanja. Siguran sam da i danas postoje ljudi u Bambiju koji bi krenuli u nove poduhvate.

Vi ste i predsednik asocijacije proizvođača u konditorskoj grani u Srbiji, jedinoj koja pravi suficit u izvozu. Zašto se na tu granu ne gleda kao na naš veliki adut za jačanje izvoza?

– Po ukupnoj godišnjoj proizvodnji i izvozu, ovo je značajna industrija i to država treba da prati sistemski. Srbija ima više od 50 konditora i oni podmiruju potrebe dve trećine potrošnje domaćeg tržišta, a jedna trećina dolazi iz uvoza. Oko 170.000 tona konditorskih proizvoda se potroši u Srbiji, od toga domaći konditori proizvedu oko 110.000 tona, jer su ostalo izvezli, odnosno oko 25 odsto domaće proizvodnje. Konditorska industrija je generator sezonskih i drugih poslova. Verujem da će nova vlada biti mnogo više okrenuta ovoj strateškoj prednosti zemlje. Dovoljno je samo da kopiramo razvijeni svet, odnosno da vidimo kako ovu granu industrije podstiču drugi. Turska je, na primer, doskora odobravala stimulacije od čak 40 odsto na izvoz svojih konditorskih proizvoda.