Sa naše strane nema nikakvih političkih prepreka. Na konkursima pobeđuju najbolji, a izgleda da su Evropejci bili jači. U ovom trenutku je pitanje da li se trgovcima iz Srbije isplati investiranje van zemlje
Investitori iz Slovenije su na srpsku privredu delovali kao „pejsmejkeri” – aparati koji omogućavaju rad oštećenom srcu – jer su prvi posle 2000. godine došli na ovo „bolešljivo“ tržište, u šali je rekao Miroslav Luci, ambasador Republike Slovenije u Srbiji, u razgovoru za Biznis magazin. Koristeći medicinsku terminologiju, jer je po obrazovanju lekar, opisao je ekonomske odnose naše dve zemlje i dodao da su se mnogi strani ulagači poveli za Slovencima, rezonujući: „Kad mogu oni možemo i mi”.
I ranije je u nekoliko navrata isticao da su državljani njegove zemlje, kada se u obzir uzmu ukupna ulaganja i broj stanovnika, zapravo najviše uložili u Srbiju.
– Ako investicije slovenačkih kompanija prelaze cifru od 900 miliona evra, a naša zemlja ima samo dva miliona stanovnika, onda to znači da je per capita u Srbiju uloženo po 450 evra. Više od 350 preduzeća, što velikih kompanija, što malih firmi, stiglo je u ovu zemlju. Veliki procenat ulaganja čine grinfild investicije. I one sigurno doprinose povećanju izvoza iz Srbije u Sloveniju i druge evropske zemlje. Jer, Srbija je sada ekonomski stabilna, inflacija je na niskom nivou, cene miruju, a konkurentnost zemlje raste. Posle ovih izbora slobodno može da se kaže da je Srbija ne samo ekonomski, već i politički, stabilna. Mislim da nema nekih većih problema za investitore koji žele ovde da ulože svoj novac – uveren je Luci.
Petrol, Rusi i NIS
Slovenački Petrol, u nekoliko navrata je pokazivao da je zainteresovan za srpski NIS. Međutim, srpski ministri nedavno su otvoreno izjavili da će Rusi imati prioritet u privatizaciji u energetskom sektoru. Kako iz ugla kompanije koja dolazi iz njegove zemlje, gleda na otvorenu dobrodošlicu koju su domaće vlasti poželele ruskim kompanijama, pitali smo slovenačkog ambasadora.
– Zaista ima malo ruskih ulaganja u Srbiji i verovatno su političari hteli na to da skrenu pažnju, jer Rusi sada dosta ulažu u Crnu Goru. To nikoga ne zabrinjava, jer i ovde važe isti zakoni kao i svuda u Evropi. Pobediće onaj ko da najveću ponudu na tenderu. Država će gledati gde najviše može da dobije prodajom NIS-a koji je „zlato“ ove države. Slovenački Petrol, naravno, ne može da konkuriše velikim ruskim firmama, ali ovde treba da se zna da su manje firme – manje „opasne“ za nacionalnu ekonomiju. Petrol, verovatno, još nije prestao sa pregovorima i na tenderu će se verovatno pojaviti. Ako početna ponuda bude previsoka onda je sigurno da će slovenačke firme biti jednostavno „prekratke“.
Iz godine u godinu, podseća naš sagovornik, izvoz iz Srbije u Sloveniju se povećava. Slovenci i dalje na rafovima prepoznaju srpske proizvode kao što su „smoki” i čokolada „najlepše želje”, ali i Srbi rado kupuju „fruktalove“ sokove, „radensku“ i veš mašine marke „gorenje”. Međutim, slovenačke proizvode ne prodaje samo jugonostalgični faktor, već oni moraju da zadovolje i određene kriterijume tržišta i pobedе konkurenciju.
– U Sloveniji, a sve više i u Srbiji, kupac je kralj. Njega ne interesuje mnogo čija je, već kakva je roba koju kupujе. Slovenačko tržište je otvoreno. Iz Srbije se u Sloveniji već tradicionalno dobro prodaju proizvodi iz oblasti prehrambene industrije, a takođe, postoji saradnja i u mašinskoj industriji, proizvodnji aluminijuma, farmacije… – kazao je Luci i dodao da je sigurno da treba biti vrlo obazriv kada su u pitanju izjave o raznim bojkotima robe, jer to može samo da naškodi. Takve izjave su stvar prošlosti i predstavljaju loš signal svim potencijalnim investitorima iz EU koji to prate.
Opširnije u štampanom izdanju