Krenuo sam sa baštom od 33 ara, a danas je ona proširena na pet hektara. U početku, cilj mi je bio da se upoznam sa organskom proizvodnjom. Počeo sam da eksperimentišem i štošta sam naučio. Naše udruženje je organizovalo prvu organsku pijacu, tržište se širi a sve je popularnija prodaja preko interneta

Diplomirani inženjer agronomije Mirko Vlček, iz Pivnica blizu Bačke Palanke, dobro je poznat ljubiteljima organski proizvedenog voća i povrća skoro iz cele Srbije. Svake sedmice na specijalizovanim pijacama u Beogradu, Novom Sadu i Bačkoj Palanci prodaje povrće svojim stalnim mušterijama. A onima koji su robu naručili putem interneta, dostavlja je na kućnu adresu.

Navikli smo da mladi ljudi koji steknu fakultetsku diplomu očekuju kancelarijski posao ili razmišljaju da „pale u inostranstvo“. Proizvodnim poslovima koji uključuju i stajanje za tezgom bave se samo ako nemaju drugu opciju za zaradu.

Ali, priča inženjera Vlčeka je drugačija. Odbio je ponuđeni posao pre oko tri godine. Ali se javio na konkurs koji je raspisala kompanija „Filip Moris“ za najbolju biznis ideju. Pobedio je i na poklon dobio plastenik. To mu je omogućilo da njegovo registrovano gazdinstvo počne da napreduje i proizvodnja postane profitabilna. Danas je na master studijama agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Sa svojim profesorima sarađuje kao proizvođač, a takođe i sa kolegama sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. O tome kako je odlučio 2011. godine da krene u svoj biznis ovaj dvadesetpetogodišnjak kaže:

– Uvek sam maštao o sopstvenom biznisu i još kao mlađi gledao šta i kako može da se unapredi na porodičnom gazdinstvu. Smatram da čovek ima manje motiva za posao ako radi za drugog. Mislim da sam ja mnogo motivisaniji i da mi sve što treba da se radi pada manje teško nego zaposlenima.

Mirku nije bilo teško da uplovi u agrobiznis jer je odrastao u Pivnicama. Tata, koji je radio kao traktorista u lokalnoj zadruzi, i mama krojačica, uvek su se uzgred bavili poljoprivredom. U Pivnicama danas postoji i radi Udruženje za seoski turizam i lokalni ruralni razvoj. Oni se, pored ostalog, bave promocijom organske proizvodnje. Zato Mirko nije jedini koji se odlučio za ovaj vid proizvodnje.

– Krenuo sam sa baštom od 33 ara. Danas je ona proširena na pet hektara. U početku, cilj mi je bio da se upoznam sa organskom proizvodnjom. Počeo sam da eksperimentišem i to mi je pomoglo da štošta naučim. Naše udruženje je organizovalo prvu organsku pijacu. Posle se tržište širilo baš kao i proizvodnja. Većina potrošača zna da je to hrana proizvedena bez hemijskih sredstava.

O tome kako proizvodnja funkcioniše Vlček kaže:

– Prinosi koji se dobijaju u organskoj proizvodnji mogu da podbace ali i da budu znatno bolji nego u konvencionalnoj poljoprivredi. Suština ove proizvodnje je da se uspostavi odgovarajući prirodni sistem na parceli. Onda je ona mnogo bolja i isplativija od konvencionalne. Mikroorganizmi mogu da rade za vas i da proizvode đubrivo.

O tome kako se u povrtnjaku snalazi bez pesticida, herbicida i veštačkih đubriva, Mirko Vlček kaže da stajsko đubrivo zamenjuje sve „ veštake“. Azotna đubriva zamenjuje kopriva. Fermentisana kopriva sadrži sedam odsto azota:

– Tako raspoređena po parceli služi za prehranu bilja i dodaje azot u kriznim momentima i jača biljke. Sredstva za zaštitu bilja dublira beli luk. Na 700 grama luka doda se sedam litara kipućeda je spremno za upotrebu. Tu je i neven čiji cvetni pojas privlači insekte predatore svojim mirisom. Oni se tu gnezde a hrane se lisnim vašima koje tako uništavaju. Istu ulogu ima i biljka komorač. U organskoj proizvodnji za krompir se koristi ulje biljke nim iz Indije. To je preparat koji je uglavnom u upotrebi za negu kože u kozmetičkoj industriji ali je istovremeno i odličan insekticid. Protiv štetočina koristimo i duvan koji ih svojim jakim mirisom odbija – objašnjava Vlček.

O tome koliko je organska proizvodnja profitabilna, Vlček kaže da je to kao i svaki drugi biznis – koliko truda i rada uložite toliko i zaradite.

-U poslu mi pomažu mama i tata. Tu su još i dva druga koja se bave istim poslom. Nismo u klasičnom ortakluku ali nađemo se jedan drugom. Recimo, kada treba isporučiti veću količinu robe udružimo se da bismo to realizovali. Od prošle zime razvijam prodaju putem interneta i veoma sam zadovoljan – kaže Mirko i objašnjava kako to funkcioniše.

Zainteresovani kupci ostave svoju adresu, a on im pošalje ponudu i cenovnik. Kupci naruče to mejlom i čekaju isporuku. Mirko je sada u pregovorima sa službom „Eko kurira“, koji u Novom Sadu rade dostavu na biciklima. Već su imali iskustva sa kurirskim službama i isporukama kada su slali papriku i paradajz kupcu u Vranje. Najviše potrošača je iz okoline Novog Sada. Način prodaje se širi, pa će uskoro organski beli luk iz Pivnica kupci moći da nađu na rafovima lanca „Univereksport“. Međutim, za organsku hranu potreban je i sertifikat. Svaki organski farmer mora da preko sertifikacione kuće iz Subotice OCS dobije potvrdu da su proizvodi koje nudi stvarno uzgajani u skladu sa zahtevima ove proizvodnje. Kada OCS potvrdi da je sve u redu, na državnim organima je da izdaju sertifikat. Mirko kaže da se na taj “papir“ predugo čeka. On je sve što treba uradio na vreme, ali svojim mušterijama može da pokaže samo sertifikat za prošlu godinu. Ovogodišnji čeka još od marta.

O budućnosti ovog posla Mirko kaže da želi da razvija internet prodaju jer se i ovde kod nas pokazala jako dobro. Najrazvijenija je u Rusiji i Engleskoj pa bi želeo da se više upozna sa njihovim iskustvima. Mirko je zadovoljan zaradom. Prve godine se bilans kretao oko pozitivne nule. U drugoj godini rada mu je znatno pomoglo što je dobio plastenik, kao nagradu od kompanije „Filip Moris“. Nije računao koliko je toga uložio do sada u proizvodnju. Na početku je, kaže, skoro sve stipendije koje je dobijao kao student ulagao u proizvodnju. Tu je uložio i novac koji je nakon saobraćajne nesreće dobio od osiguravajuće kuće. To mu je omogućilo da već na početku kupi i montira zalivni sistem. A savet za one koji tek kreću?

– Za početak, dovoljna je mala bašta. To ne traži puno ulaganja. Ko se tu snađe može dalje da razvija gazdinstvo. Neće biti lako. Još se sećam da sam prvih godina robu dovozio u korpama i autobusom na pijacu. Ali, treba biti strpljiv i postepeno razvijati proizvodnju – poru- čuje Mirko Vlček, danas zadovoljan proizvođač organske hrane.