Уз скупе кредите, папирологија је највећи проблем у свакодневном пословању предузетника, јер се на то потроше две трећине радног времена а једна трећина остаје за креативни део посла

Предузетништво се у Србији развија сразмерно брзо и слично као у земљама које су релативно скоро постале чланице ЕУ. Отуд се може рећи да пратимо тај тренд, мада је код нас његова структура неповољна због високог учешћа трговине. Ако се посматра шири регион, тренутно највећу стопу раста овог сектора имају Пољска и Чешка. Добро је што је предузетништво и код нас постало један од покретача развоја привреде јер апсорбује велики број запослених, уредно плаћа порезе држави и значајно учествује у расту бруто друштвеног производа (БДП). Ипак, било би погрешно посматрати овај сектор као спас земље, што се често спомиње, будући да су за сваку привреду, па и за нашу, важна средња и крупна предузећа која „носе“ производњу и извоз. Мале фирме су најчешће и везане за велике системе – или су им добављачи, или их на неки други начин опслужују.

Овако је др Мирјана Голушин, доцент на Факултету за предузетни менаџмент Универзитета БК у Новом Саду, у интервјуу за Економетар, повукла паралелу између предузетништва у Србији и у земљама у окружењу.

– Свакако то што за сваки пословни корак морају да припремају доста папира и документације, при чему је књиговодство и даље преобимно. Не чуди отуд што људи који се баве, на пример, трговином, транспортом, а поготову извозом, две трећине свог радног времена потроше на „папирологију“, како би задовољили захтеве бирократске процедуре, а отприлике једну трећину за онај креативни део посла. Зато је „папирологија“ која прати свакодневно пословање највећи проблем у пословању малих предузећа, разуме се, ако се изузму скупи кредити. Предузетници не схватају зашто то није упрошћено као што је учињено код отварања фирме. Сада фирма може и буквално да се отвори за један дан, осим ако нису потребне неке посебне дозволе. Ту је Агенција за регистре заиста добро одрадила свој део посла. Морам да нагласим да то што нема проблема при отварању фирме не значи да их нема при њеном затварању.

– Прво, мала предузећа деле судбину земље. Зато, да пратили добру праксу развијених европских земаља, није довољно преузети од њих само нека решења, већ треба имати и пословну климу каква је тамо. Она у Србији сада није таква.

Потребне веће олакшице

– А кад је реч о ономе што би могло да се уради, издвојићу неколико ствари. То су, најпре, неповољни кредити на које се стално жале предузетници. Ако се пође од веома високе камате на кредите, која износи око 20 одсто годишње, неко ко иоле зна да израчуна план отплате кредита и сагледа комплетно ануитете, видеће колико је то скуп зајам који мало ко може себи да приушти. Зато би држава и банке морале да пронађу интерес и начин да те камате буду ниже. Осим тога, треба уважити статистику по којој највише предузетника пропадне у прве три године. Ако се то зна, онда би логично било да им се помогне у том периоду ослобађањем, или бар битним смањењем пореза на плате и неких других намета. Дакле, три године је неки минимум у коме им треба дати различите олакшице. А сада се оне одобравају у првој години пословања, што је недовољно. Потребно је, такође, развити више тзв. предузетничких инкубатора јер они могу бити драгоцена помоћ. Неки већ постоје и искуства су веома добра. Кад је реч о Војводини, има их у Зрењанину, Суботици, Новом Саду. Такав инкубатор постоји и на Факултету техничких наука у Новом Саду са којим имамо добру сарадњу. Ти инкубатори у својој суштини значе да предузетник почетник на једном месту може да нађе сву помоћ која му треба. На пример, стручњака за књиговодство, маркетинг, за инвестиције или доброг програмера. Ако неки предузетник нема довољно пара да ангажује неког од поменутих стручњака, могуће је да, на пример, њих десеторо ангажује једног правног саветника.

Опширније у штампаном издању