Tradicija i savremenost, istorija i svakodnevica proizveli su amalgam koji je Trebinju dao neodoljivi šarm i zavodljivu priču koja počinje ispod 16 platana. Dučić je hteo da od njega napravi “mali Dubrovnik” dok se turisti i prolaznici iz Srbije obavezno zaustave pred kapijom gde je Šotra snimio važne scene TV serije “Ranjeni orao”
Kao sa razglednice: Trebinje, oaza sa dušom, istorijom i šarmom
Trebinje – grad koji mnogi doživljavaju kao mesto za predah na putu za Dubrovnik ili po povratku, nudi mnogo više od usputnog ispijanja kafe i odmorišta. Kako s pravom smatraju mnogi, Trebinje je nepotrebno potcenjen grad, a značajno je obogatio svoj izgled i sadržaje posle 2000. godine. Tradicija i savremenost, istorija i svakodnevica proizveli su amalgam koji je Trebinju dao neodoljivi šarm i zavodljivu priču. Kako bi se, inače, mogli spojiti Anđelka iz “Ranjenog orla” i Dučićeva postojbina? Likovi iz lakih ljubavnih romana Mirjam i bard srpskog pesništva? A upravo to se dogodilo u Trebinju, iz koga je poteklo mnogo znamenitih Hercegovaca, u kome dominira i Dučićev park i njegov nekoliko metara visok mermerni spomenik.
Po sunčanom danu, početkom ovoga juna, Trebinje je izgledalo kao raskošna oaza u hercegovačkom kršu. Poseta nije bila isključivo turistička. Bili smo gosti Komercijalne banke (deo beogradske banke koja posluje u Republici Srpskoj), koja ima svoju filijalu u Trebinju i koja veoma uspešno posluje, ali je dovoljno bilo posetiti centar grada i restoran “Platani”, pa shvatiti da ovde sve počinje i završava se – pod platanima.
Nije legenda, već istorijski tačan podatak da je 16 stabala platana posađeno za vreme austrougarske vlasti koja je počela 1878. godine, kada je Berlinskim kongresom okončana turska okupacija. Tako je carska monarhija stigla u ovaj hercegovački gradić i u centru zatekla tursko groblje. Navikli da grad treba da ima koncept po kome se zna gde se šta nalazi, Austrijanci su iselili groblje i na tom mestu 1890. godine posadili platane i podigli hotel-restoran. I, platani tu rastu već 127 godina. Zapisi kažu da je tadašnji gradonačelnik Trebinja odlučio da se zasade platani, zato što im je životni vek 200 godina. Do sada nijedan nije stradao, niti se “razboleo”, redovno se obavlja hemijska zaštita, pa platani i dalje prave hladovinu u kojoj uživaju i Trebinjci i gosti. Nije Austrougarska tu dugo ostala, tek nekih 40 godina. Posle završetka Prvog svetskog rata, srpska vojska je u novembru 1918. godine ušla u Trebinje. I danas će mnogi reći da su “Platani” najlepša bašta u Republici Srpskoj i da, ako tu niste popili kafu, kao da i niste bili u Trebinju. Po lepom i sunčanom vremenu kafu ovde možete da pijete više nego u bilo kom kraju regiona, jer se Trebinje, sa 260 sunčanih dana u godini, ubraja u najsunčanije gradove na Balkanu.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO STRATEŠKO OPREDELJENJE: Poslovanje i dobrobit zajednice
- JUBILEJ HE „ĐERDAP 1“ – USPEŠNIH 45 GODINA: Petina struje stiže sa Dunava
- ZAŠTO JE RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA VAŽAN ZA SRBIJU: Kreativnost i ideje tri zaljubljenika u biznis
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO (2): Digitalna transformacija je važna za banke
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Novi format revizorskog mišljenja
- MENADŽERSKI VODIČ: Lekcije sa osmehom
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (2): Kako da prihvatite i kontrolišete konflikt
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2017.
