Na teritoriji Srbije rođeno je 17 rimskih imperatora. Samo ta činjenica i bogata arheološka nalazišta duž rute od 600 kilometara svrstavaju nas među zemlje sa ogromnim potencijalom za razvoj ekskluzivnog turizma
Miomir Korać
Da krajem 17. veka izvesni grof Marsilji, pomalo istraživač pomalo pustolov, nije pohodio i naše krajeve, s namerom da popiše vojna uporišta i o tome kasnije u Hagu, na latinskom, objavi rad o otkriću obrisa grada Viminacijum, arheološka mapa sveta ostala bi uskraćena za jedan od najvećih dragulja.
Sudbinom grada i logora rimskih legionara uz obalu Dunava koji je, promenljive sudbine, opstajao od početka prvog do polovine petog veka naše ere, bavio se, potom, niz poznatih i manje poznatih istraživača, od engleskih entuzijasta Bartleta i Heringa, preko znamenitog Feliksa Kanica, zatim uglednog Mihajla Valtrovića, utemeljivača beogradske arheološke škole, i njegovog đaka Miloja Vasića, u sam osvit 20. veka.
Modeli
Na naše pitanje o tome da li ima sličnih primera ovakve vrste arheološkog turizma u inostranstvu, dr Korać kaže:
– Cilj je da od objekata rimske kulturne baštine napravimo ekonomski održive projekte, a taj model nije ništa novo. Sve ovo je jako ostvarivo, jer predstavlja prepisan obrazac kako to sve već funkcioniše, na primer u Francuskoj, Italiji ili Belgiji. U inostranstvu nema istog projekta, ali ima modela. U Švedskoj, Španiji, Francuskoj, Italiji ima ekoloških muzeja, takozvanih eko-muzeja, a tu spadamo i mi sa Viminacijumom. S druge strane, prepisan je obrazac još iz rimskog doba, jer su u Rimskom carstvu postojali ovakvi pansioni koji su se zvali „mutacio” i „mancio”. Cilj je oživljavanje te rimske rute u Srbiji, a onda povezivanje sa rimskim putevima u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Italiji… Na kraju bi se lanac naših rimskih pansiona mogao prodati kao lanac drugih hotela.Domus Hostiliana
Naš doprinos popularisanju arheološkog turizma zove se Domus Hostiliana Scientiarum. To je naučnoistraživački, poslovni, edukativni i turistički centar koji se gradi stotinak metara niže od platoa Viminacijuma. Dve trećine zdanja u formi autentičnih rimskih imperatorskih i carskih vila biće namenjeno malo vremešnijim turistima sa zapada i SAD koji žele da dosanjaju svoj mladalački san, da se bave arheologijom.
– Mi ćemo im omogućiti da sedmicu, dve ili tri budu arheolozi, ali će, naravno, to zadovoljstvo morati dobro da plate – veli dr Korać. – Ako žele, odevaće rimske toge ili tunike, piće vino iz rimskih amfora i ležeći ako vole, kupaće se u rimskim termama. Pružićemo im sva zadovoljstva lagodnog života rimskih velmoža, ali će u pet ujutru biti na terenu, sa kompletnom opremom.
U zdanju od 4.000 kvadratnih metara, sa 105 postelja, s centralnim atrijumom i fontanom i više manjih atrijuma, biće mesta i za ozbiljan naučnoistraživački rad, laboratorije, biblioteku, multimedijalni centar, ali i za izložbene galerije i depoe. Domus Hostiliana, čija se izgradnja finansira sredstvima NIP-a, ministarstava kulture i energetike i Centra za nove tehnologije, biće završen 2009. godine, kada će primiti prve arheologe i one koji će to, bar nakratko, postati.
Onda je gotovo punih osam decenija Viminacijum “spavao”, zaboravljen pod debelim naslagama zemlje, sve do 1976. godine, kada su počeli pripremni radovi za izgradnju termoelektrane Drmno, kod Kostolca. Iskopavanja su otkrila više od 13.000 grobova i 30.000 predmeta od srebra, zlata i keramike. Arheolozi su zanemeli pred otkrićem nekoliko fresaka kasne antike. Jedna od njih, portret mlade žene, kažu poznavaoci, probila je sve kanone umetnosti i svojom zagonetnom lepotom opravdano osvojila epitet bisera antičkog stvaralaštva.
Opširnije u štampanom izdanju
