Ekonomski možemo biti uspešni samo ako napravimo malu, funkcionalnu, nekorumpiranu državu. To je ram u koji treba sve da stane i to se može uraditi. Ali, ovde se ljudi bave državom kao biznisom. Koreni našeg problema su mnogo dublji i ne odnose se samo na ovu, niti na prethodnu vlast. Samo je problem u tome što svaka vlast nastoji da ga kreativno nastavi
Dr Miodrag Zec
Miodrag Zec, profesor ekonomije na Beogradskom univerzitetu (Filozofski fakultet), često ocenjuje da „srpska ekonomija ima genetsku grešku“.
Kako kaže za Magazin Biznis, „mi imamo resurse i ljudske i materijalne, ali nemamo genom rasta već genom preraspodele“. U razgovoru za naš časopis, koji smo vodili 12. aprila u Beogradu, profesor Zec podseća da „ako posmatramo period u poslednjih 15 godina, ili u poslednjih pet godina, mi smo po svim parametrima ispod zemalja u okruženju“.
– Pokušavamo da političkom i verbalnom manipulacijom nadomestimo nedostatak sistema u državi. Mi još nemamo odgovor na pitanje zašto se ovde ne isplati raditi, a stalno se pokazuje da se ovde ne isplati ni učiti, ni raditi, kaže profesor Zec.
Ali, pored ocena o tome gde su koreni problema koje imamo u srpskoj ekonomiji i društvu i pronalaženja boljeg modela za brži privredni razvoj, naš razgovor sa profesorom Zecom smo ovoga puta započeli temom koja se odnosi na Evropsku uniju i na činjenicu da se Srbija, početkom ove godine, našla na agendi za članstvo do 2025. godine…
• Šta ste prvo pomislili kada ste saznali da je usvojena Strategija proširenja po kojoj Srbija može do 2025. godine da uđe u Evropsku uniju?
– Evropska unija ima dva polja delovanja – jedno je šta zemlja radi u agendi na putu za članstvo i to se smatra važnim. Međutim, ja mislim da je važno i drugo, a to je šta se dešava u EU. Jer, vrata EU se otključavaju sa one strane a ne sa naše. Mi možemo da uradimo bilo šta, ali ako nije geostrateški važno, nećemo ući u Uniju. Za mene je EU jedan politički projekat, mirovni projekat, geostrateški projekat, civilizacijski projekat, pa tek onda ekonomski projekat. Očekivanja da je EU samo ekonomski projekat su iluzorna, jer ona ima ekonomski amalgam koji često donosi drugačije rezultate od očekivanih.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- OZREN MARIĆ: Povezane komunikacije i interakcija u realnom vremenu
- ISKOSA GLEDANO: Globalizacija
- POSLOVNA SAZNANJA: Kako da manje brinete
- MENADŽERSKI VODIČ: Vizitkarta
- ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (2): Stvaranje modernog preduzeća
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2018.
