Потпуни и слободни проток робе, услуга, капитала и радника, што је суштина Мини Шенгена, али и један од основних принципа ЕУ, привредницима много значи. Мада се одређене ствари поправљају, још много тога кочи регионалну сарадњу. Политичка воља је пресудна да се постојећи проблеми реше. Непризнавање фитосанитарних сертификата и лабораторијских анализа, један је од проблема које треба приоритетно решити

Прошло је годину дана од када је власт „закотрљала“ нову синтагму „Мини Шенген“ иза које се крила идеја о својеврсном уједињавању Западног Балкана, односно земаља које су још увек ван дворишта Европске уније. Многи се питају да ли је реч само о новој политичкој причи или ће привредници и становници овог региона заиста имати користи од те иницијативе о којој се заправо и не зна много осим да би почивала на четири универзалне слободе баш као и Европска унија: слобода кретања људи, робе, услуга и капитала. Зато се поједини саговорници Економетра питају зашто би се измишљала нова правила и принципи кад ионако све те земље, макар декларативно, теже ка чланству у ЕУ, док други кажу да постоје новине.

ЕУ има најједноставније принципе

Привредници не споре да сваки потез Владе Србије који би довео до ефикаснијег рада царине и инспекцијских органа представља значајан подстрек привреди, па и идеја о либерализацији трговине у оквиру Mини Шенгена. Зашто ове земље једноставно не усвоје принципе рада граничне контроле и инспекцијских органа земаља Европске уније, када већ све оне имају намеру да постану део ЕУ у будућности, пита се Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

– Европска унија има најједноставније принципе протока робе преко граница држава чланица коју прати минимум неопходних докумената. Ти принципи су установљени на основу тридесет и више година дугих процеса анализе и немогуће је очекивати да би било каква административна тела Србије, Северне Македоније и Албаније и других земаља које би се прикључиле, могла да на бољим и једноставнијим принципима уреде процесе трговине међу собом, а посебно када се има у виду да су и царинске и инспекцијске службе ових земаља у вишедеценијском организационом и стручном заостатку за земљама ЕУ – каже Рајић за Економетар.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ОДГОВОР НА ИЗАЗОВЕ У 2020. И ОЧЕКИВАЊА ОД 2021. ГОДИНЕ
• ПКС ПРУЖА СНАЖНУ ПОДРШКУ МЕЂУНАРОДНОЈ ПОСЛОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ: Интереси су нам заједнички у борби против корона вируса
• СТРАНИХ ТУРИСТА ЈЕ БИЛО МАЊЕ, АЛИ СУ СРБИ КУПОВАЛИ ВИШЕ: Од јануара до октобра број ноћења страних туриста мањи за 68 одсто
• БУЏЕТИ ВИШЕ ОД 90 ГРАДОВА И ОПШТИНА ДОСТУПНИ У ФОРМАТУ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА: Погледајте како новац троше локалне самоуправе
• ИСТРАЖИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ DELOITTE О УТИЦАЈУ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 НА ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ: Највећи данак пандемији су платиле запослене жене
• Следећи број Економетра излази 9. фебруара 2021.