Predviđanja privrednog rasta za globalnu ekonomiju za sledeću godinu su vrlo pozitivna: BDP razvijenih zemalja će porasti za 4,2 odsto, što je iznad proseka. Rast BDP-a zemalja u razvoju biće još veći i iznosiće 6,3 odsto. Privreda evrozone će porasti za 4,6 odsto, dok će SAD imati rast od 3,8 odsto. Kina će biti daleko ispred svih sa 8,1 odsto povećanjem BDP-a. S druge strane, ako se ne desi nešto nepredviđeno, kamatne stope će ostati na istorijski niskom nivou, gotovo na nuli, u većini zemalja
Pandemijska kriza je po mnogo čemu razornija od velike finansijske krize iz 2008. godine. Pogledajmo samo posledice po privredni rast najvećih ekonomija. U 2020. godini neto efekat krize po razvijene zemlje biće pad bruto nacionalnog proizvoda (BNP-a) od 5,5 odsto. Evropa, gde je zabeležen pad BNP-a od 7,2 odsto, pogođena je relativno više nego SAD gde je pad BNP-a bio nešto manji i iznosio je 3,7 odsto. Ni zemlje u razvoju nisu pošteđene. Kolektivno, njihov BNP je pao za 2,9 odsto. Jedino je Kina uspela da sačuva svoju ekonomiju od pada u toku ove godine, zabeleživši rast od 1,6 odsto. Ovako, u brojkama, Miloš Vuković, potpredsednik odeljenja za investicije u RBC global Asetu u Kanadi, sumira ekonomske posledice ove krize. A na pitanje sa čime u istoriji ona može da se uporedi, odgovara da su poređenja sa velikom finansijskom krizom, pa i sa Velikom depresijom iz tridesetih godina prošlog veka, neminovna.
– Posledice pandemije u 2020. su gore i od posledica Velike depresije. Broj ljudi koji je preko noći ostao bez posla, pad potrošnje i bruto nacionalnog prihoda prevazišao je posledice Velike depresije. Na primer, u prva dva meseca pandemije, broj nezaposlenih u SAD je bio tri puta veći nego tridesetih godina prošlog veka. I to samo godinu dana nakon što su SAD dostigle najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih pedeset godina, u 2019. godini. Ukupna nezaposlenost je u aprilu bila 14,7 odsto, što je mnogo više u poređenju sa 10 odsto nezaposlenih tokom finansijske krize iz 2008. godine. Međutim, ovog puta je usledio do sada nezapamćeni odgovor monetarne i fiskalne politike vlada koje su vrlo brzo ubrizgale ogromne količine novca u privredu, ublažile posledice krize i omogućile ubrzani oporavak onog trenutka kada su države počele da ponovo otvaraju svoju privredu. EU je do sada ubrizgala 1,25 triliona evra, a SAD skoro dva triliona dolara u ekonomiju. Zahvaljujući tome, oporavak od sadašnje krize će biti znatno brži.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ŠTA DONOSI NOVO POSTROJENJE „DUBOKA PRERADA“ U SRBIJI: Kako je rafinerija u Pančevu postala najbolja u regionu
- ČOVEK KOJI RETKO DAJE INTERVJUE, PORUČUJE: Najvažnije je biti inovativniji od drugih
- PREGLED USVOJENIH IZMENA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI I ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU: Šta donose izmene zakona iz oblasti poreza
- IZ BANKARSKOG UGLA: Obezbedili smo stabilan izvor finansiranja u najturbulentnijem periodu
- SVETOSLAV ATANASOV, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA: Značajan doprinos Coca-Cola sistema srpskoj privredi
- ZOLTAN GARAI, DIREKTOR KOMPANIJE MOL SRBIJA: Planiramo dalje širenje mreže
- MARJANA DAVIDOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA NESTLÉ ADRIATIK ZA JUŽNI REGION: Novi izazovi nas motivišu da budemo još bolji
- PODRŠKA I POMOĆ DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI U 2020. GODINI
- MENADŽERSKI VODIČ: Igre milijardera
- ODRŽANA ČETVRTA KONFERENCIJA „SRPSKI DANI OSIGURANJA” Osiguravači su pitali: Prijatelji, kako ste
- TV SLIKE I PRILIKE: Ne može se živeti bez dobrote i ljubavi
- MONCA, LOMBARDIJA, NA KRAJU 2020. I U OČEKIVANJU 2021.: Raspoloženje pred Božić – ni nalik „onoj“ Italiji
- MESEČNI HOROSKOP ZA POSLOVNE LJUDE: Šta kažu zvezde za biznis u 2021. godini
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2021.