U Beogradu će se, od 13. do 25. septembra ove godine, održati duplo, 54. i 55. izdanje Bitef festivala sa sloganom “Na ivici budućnosti”. Zbog nemogućnosti da se Bitef 2020. godine održi u punom kapacitetu, u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda, doneta je odluka da se ove godine Bitef održi u dvostrukom izdanju. Dupli festival organizujemo poštujući uzuse koje nameće, kako kažete-nova realnost.

Pre dosta godina ponavljana je kao neka ozbiljno duhovita mantra, floskula teritorijalne odbrane i društvene samozaštite, koja je glasila: ništa nas ne sme iznenaditi, a onda se dogodi da te heroje rastera letnji pljusak ili neka ljuta žena. Ispunjeni takvim iskustvima potrudili smo se očito da tu ideju o samozaštiti i pripremljenosti vratimo u sistem, pa se sada ponašamo, radimo i organizujemo po starostavnom principu da nas ništa ne može iznenaditi, a mnogo gora iskušenja vrebaju. Izdržaćemo. Odolećemo. Moramo. Verujem.Ovako je Miloš Latinović, direktor Bitef teatra odgovorio na naše pitanje o tome kako u uslovima nove realnosti pripremaju održavanje ovogodišnje manifestacije.

Koliko će biti izvedeno stranih, a koliko domaćih predstava, koji je tematski fokus?

• Na festivalu će biti izvedeno jedanaest stranih i tri domaće predstave. To je možda iznanađujuće, ali, mislim da nije u tome poenta, jer imam utisak da je poetička linija Bitef festivala, pa i Bitef teatra postala dominantna u ovogodišnjoj teatarskoj produkciji u Srbiji, jer još neke domaće predstave, pored ovih koje su u zvaničnoj selekciji Bitef festivala imaju taj vreli žig bitefovog pozorišnog izraza. Zanimljivo je i to da nisu sve iz Beograda, nego dolaze iz Novog Pazara (Ako dugo gledaš u ponor), Gračanice (Hajduci i Antigona), Subotice (Poetika gledanja). To je dokaz da kvalitet predstava na festivalu, ali i čvrsto povezivanje selekcije festivala i repetoara Bitef teatra, koje je jedno od najuspešnijih naših pozorišta poslednjih nekoliko godina (ako posmatrate nastupe na festivalima, nagrade, povećanje broja publike), nedvosmisleno utiče na pozorišni život Srbije.

Tematski fokus Bitefa zasnovan je na konceptu posthumanizma, u kontekstu sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. To je vizija sveta nastala, između ostalog i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni.

Na koji način će biti održane predstave na ovogodišnjem festivalu, uz poštovanje aktuelnih mera?

• Tu nema promene – poštovanje svih propisanih mera. Pozorišta su prednjačila u disciplini i redu, tako da nema razloga da ne verujem da će tako ostati. Pozorišna publika je pokazala svojim ponašanjem koliko voli i poštuje našu umetnost. Zajedno, poštujući mere ćemo opstati.

Jednu od glavnih tematskih celina ovogodišnjeg izdanja Bitefa činiće i predstave sa ekološkim temama, a Bitef je pokrenuo niz aktivnosti da se u svakodnevnom funkcionisanju festivalskog tima, organizaciji događaja sa publikom i tokom festivala smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Kako ćete realizovati te aktivnosti i sa kojim ciljem?

• Neverovatno je koliko mi ne brinemo o sopstvenoj okolini, čak ni o onom bliskom prostoru u kojem sami živimo. Oduševljavamo se higijenom toaleta na autobuskim i železničkikm stanicama gradova u Evropi, zelenim površinama bez smeća, urednim podhodnicima, fasadama bez grafita, okućnicama bez šuta, a sami to nismo u stanju da učinimo u svojoj kući. Od nas zavisi. Samo od nas. Zbog toga Bitef festival potencira tu priču, ali i vlastitim primerom pokušavamo da animiramo ljude u borbi za čist vazduh i vodu, za život…

Sa ciljem da u realizaciji festivala svedemo negativan uticaj na životnu sredinu na najmanju meru, realizovali smo Konkurs za osmišljavanje i izradu ekološkog brendinga Bitefa. Učesnici konkursa rade na osmišljavanju i realizaciji fizičkih promotivnih materijala festivala u skladu sa ekološkim standardima. Pored toga, organizovali smo izlet na Frušku Goru, na kojem smo skupljali smeće ostavljeno u šumi i realizovali kampanju #počniodsebe, na društvenim mrežama, u okviru koje članovi Bitef tima pričaju kako se bore da bar malo očuvaju životnu sredinu.

Koliki je ovogodišnji budžet manifestacije, na koji način uspevate da održite visok nivo festivala? Kako ocenuju podršku gradskih institucija i države?

• Budžet ovogodišnjeg Biteg festivala, kao dvostrukog izdanja biće 60 miliona dinara i najveći deo tih sredstava obezbediće grad Beograd, koji poslednjih godina čvrsto stoji uz manifestacije od značaja za grad, a naš festival je jedna od njih. Ministarstvo kulture takođe značajno podržava Bitef festival, ali tu je problem konkursnog finansiranja, jer čekanje rezultata konkursa (najčešće u martu tekuće godine) usporava i traži anticipaciju prilikom planiranja. Dobra je to podrška, mada su festivali ovakve vrste skupi i mogu da koštaju mnogo više nego Bitef festival ove godine.

Koje kompanije podržavaju festival i kakvo je ovogodišnje interesovanje firmi?

• Spisak naših partnera je dug i značajan i možete ga videti na svim materijalima Bitef festivala. Mi smo ponosni na tu saradnju, jer to je dugogodišnje partnerstvo i uspostavljeno je veliko poverenje. Ne želim da pomenem samo nekog, jer su nam veoma značajni svi – i oni koji su sa nama više od 10 godina i firme koje su odnedavno prepoznale validnost i značaj Bitef festivala.

Mislim da je velika šteta što neke naše državne firme, posebno one čiji je proizvodni program izvozno orijentisan, ne koriste više mogućnost promocije i reklame, koje nudi Bitef festival. Poznato je koliko stranih gostiju dolazi, kako uspešno sarađujemo sa ambasadama i kulturnim centrima razvijenih evropskih zemalja i kakva je medijska vidljivost našeg festivala u medijima širom sveta. Takvu reklamu, preporuku, društvenu angažovanost i konekcije ne mogu dobiti nigde, naravno pod tim uslovima. Ali, avaj, kultura kod nas još uvek nije prepoznata kao odskočna daska za privredni dobitak.

Koliko je situacija sa pandemijom inspirativna za pozorišna stvaranja?

• Vrlo inspirativana, kao i svaka ekstremna situacija. Iznedriće ova pošast nove predstave poput naše Kao da kraj nije ni sasvim blizu, nove filmove poput Variole Vere ili knjige poput Kuge ili Ljubavi u doba kolere. To je neminovno, jer se umetnik ne predaje, za njega su ekstremne situacije poziv na ples. Tango, kao u stripu Huga Prata.

Koliko se epidemiološka situacija generalno odrazila na održavanje tradicionalnih pozorišnih manifestacija? 

• Kao i sve uobičajenosti pre – nove realnosti, tako su i pozorišne manifestacije bile ugrožene i pretilo im je gašenje, jer mnogi nisu bili spremni, ali neki i nisu umeli da se suprotstave novonastaloj situaciji. Međutim, većina organizatora pozorišnih festivala su pronašli ključ kako organizovati festival u zlom vremenu. I mislim da zbog tog entuzijazma i vere u umetnost nismo izgubili kontinuitet. Žao mi je što neki važni festivali nisu uspeli u toj nameri, ali svojevremeno, pozorišta u Britaniji nije bilo 12 godina, pa je ipak preživelo, valjda će tako biti i u tim sredinama gde je nekada bila čast nastupati.

Kako ocenjujete budućnost ovog festivala?

• U bilo kakvim okolnostima verujem da će festivala biti, jer ima publike. To je veza, ključ, obaveza, ljubav, sve i zbog toga ćemo trajati. Umetnik jeste usamljenik, dok stvara, ali on bez publike ne postoji, a pošto ta uzajamnost i u ovom neprijatnom dobu postoji, onda postoji i budućnost. Nije sjajno, ali živeće ovaj narod, kaže Miloš Latinović.