Iskustvo pokazuje da sve najuspešnije kompanije, kao što su Gugl, Apple, Majkrosoft ili Amazon, svoje poslovanje zasnivaju na podacima i njihovoj analizi. Odluke koje donose zasnivaju se na kvalitetnim analitičkim modelima, a SAS je lider u toj oblasti i smatra se rodonačelnikom prediktivnih analitičkih metoda

Uspešne kompanije u svetu svoje odluke zasnivaju na prediktivnoj analitici i imaju izuzetno razvijene analitičke modele. Iskustvo pokazuje da sve najuspešnije kompanije, a u poslednje vreme smo svedoci da su kompanije kao što su Gugl, Apple, Majkrosoft ili Amazon prešle “granicu snova” u tržišnoj kapitalizaciji od 1.000 milijardi dolara, svoje poslovanje zasnivaju na podacima i njihovoj analizi. Suština je da kompanije zasnivaju poslovanje na dobrim analitičkim modelima, ocenio je Miloš Đurković, direktor za Adriatik regiju američke kompanije SAS, jedan od učesnika ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma. U razgovoru za Magazin Biznis, Đurković objašnjava domete i značaj savremene analitike, koliko se usluge kompanije SAS koriste u Srbiji i gde bi sve trebalo primeniti analitiku, da bi život bio bolji a poslovi uspešniji.

• U čemu je prednost moderne analitike u odnosu na klasičnu?
– Radi se o tehnikama koje postoje decenijama, po kojima je SAS prepoznatljiv u svetu. Naime, 92 od prvih 100 kompanija sa Fortune 1000 liste globalnih kompanija, koriste SAS godinama unazad. Ono što je dovelo analitiku u žižu interesovanja jeste ogromna količina podataka koju je nemoguće procesuirati pomoću jednostavnijih kompjuterskih tehnika kao i značajno povećanje i pojeftinjenje kompjuterske snage neophodne da se ti podaci obrade. To je navelo kompanije da prepoznaju vrednost na podacima koji su bazirani na trendovima i predviđanjima, a sve sa jednim ciljem – da poboljšaju svoje poslovne rezultate. Otuda smo preplavljeni modernim terminima kao što su mašinsko učenje, veštačka inteligencija, dubinsko učenje i slično.

• Kakve su greške moguće? Ima li pogrešnih podataka na osnovu kojih mogu da se izvuku pogrešne procene?
– Analitički modeli imaju jasne metrike koje ukazuju na njihov kvalitet i pouzdanost. Svakako se mora imati u vidu da na razvoju kao i interpretaciji modela i njihovih rezultata treba angažovati visokospecijalizovane stručnjake sa neophodnim znanjima, takozvane, „data scientist“-e. Oni su sposobni da eliminišu uticaj ekstremnih, neočekivanih ili netačnih vrednosti u ulaznim podacima, a u tome im umnogome pomaže sam analitički softver.

Podaci za opšte dobro

• Da li podaci mogu da se koriste i za dobrobit čovečanstva, šta SAS radi na tom polju?
– „Open data standard“ doprinosi da se sve više podataka koristi za javno dobro. Srbija je deo te inicijative. Dobar primer su podaci o zagađenju, što je veoma aktuelna tema. Mi donedavno u Srbiji nismo mogli da znamo koliko je zagađenje dok ne dobijemo zvaničan izveštaj, a sada, sa svih stanica koje mere zagađenje, zahvaljujući „Open data standardu“, prikupljamo podatke i u svakom trenutku imamo ažurnu informaciju. Dakle, otvorenost podataka i kvalitetna analiza tih podataka je važna. U SAS-u sprovodimo inicijativu „Data4Good“, sa ciljem da doprinesemo dobrobiti čovečanstva. Ponosni smo na napredak koji je učinjen na Univerzitetskom medicinskom centru u Utrehtu u Norveškoj u okviru te inicijative. Tokom deset godina, prikupljani su anonimni podaci sa odeljenja intenzivne nege neonatologije. Tako je započet projekat „Veliki podaci za male bebe” sa ciljem da se, koristeći naprednu analitiku, mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, proaktivno tretira ili čak spreči infekcija kod prevremeno rođenih beba. Predviđa se mogućnost dobijanja sepse, infekcije krvi koja može biti opasna po život. Model koji je razvijen sa 90 odsto preciznosti može predvideti prisustvo bakterijskih infekcija koje su uzročnici sepse, što je značajno veći procenat od dijagnostike lekara zasnovane na pregledima pacijenata i postojećim simptomima.

To je i najveća vrednost analitike – da višegodišnje iskustvo pretoči u model koji će na tom iskustvu učiti i predvideti budući ishod.

• Kakva su iskustva u korišćenju poslovnih podataka? Ko sve koristi SAS usluge i ko su najveći korisnici u Adriatik regiji?
– Naš softver koriste svi sektori – od državnih zavoda za statistiku do velikih banaka, telekomunikacionih kompanija, farmaceutskih kuća, maloprodajnih lanaca, marketinških kompanija itd. Samo neke od kompanija koje koriste SAS su: Telekom Srbija, Telekom Slovenija, Unikredit i Banka Inteza u regionu, Komercijalna banka i drugi.

• Da li državne institucije koriste vaše servise?
– Državni zavodi za statistiku u Adriatik regiji su prvi korisnici SAS softvera u regionu! SAS ima veliki fokus na javnu upravu, jer smo sigurni da naše znanje u oblasti analitike u kombinaciji sa raznovrsnim podacima sa kojima državna uprava raspolaže mogu da pomognu da živimo bolje, lepše i sigurnije. Navešću samo jedan primer: naša rešenja se vrlo uspešno koriste u poreskim upravama u cilju praćenja i kontrole poreske discipline. Prema analizi MMF-a u Srbiji se ne plaća čak 30 odsto PDV-a! Ako bi ukupni prihod od PDV-a u zemlji trebalo da bude 7,5 milijardi dolara, 30 odsto je 2,5 milijardi dolara. Dakle, neka se samo 10 odsto uštedi ovim softverom (a može biti i višestruko veća), to je 250 miliona dolara. To je novac koji možemo preusmeriti u naš zdravstveni ili školski sistem i doneti korist za društvo u celini. U Srbiji se, nažalost, još ne koristi SAS softver u Poreskoj i Carinskoj upravi ali ja se nadam saradnji u skorijoj budućnosti.

• Da li imate neki predlog za javnu upravu, da li ste u pregovorima?
– Razgovor postoji. Primer sa kontrolom poreske discipline koji sam naveo je samo jedan u nizu. Slično je moguće i sa kontrolom u oblasti javnih nabavki. Naše rešenje obezbeđuje velike uštede u javnim nabavkama, koje je lako kvantifikovati. Iako institucije javne uprave godinama prikupljaju podatke, često je slučaj da potencijal ostaje neiskorišćen. Izazov je identifikovati relevantne podatke, razdvojiti javne od poverljivih, kako bi se osiguralo pravilno upravljanje, izveštavanje, blagovremeno signaliziranje problema i predviđanje budućih događaja, sa jedne strane, a zaštitila privatnost, sa druge. Mi imamo bogato međunarodno iskustvo u radu sa javnim institucijama tako da možemo doprineti konkretnim primerima i rešenjima.

Lideri prediktivne analitike

Privatna kompanije SAS Institut – (Statistical Analysis System) – osnovana je 1976. godine na Univerzitetu Severna Karolina, SAD, a osnivač i još uvek vlasnik je dr Džim Gudnajt, sada izvršni direktor. SAS je globalna kompanija koja ima klijente u oko 150 zemalja, o kojima brine skoro 14.000 zaposlenih širom sveta.

– Mi smo prva kompanija koja je napravila standardizovan program za analizu podataka. Priča počinje još 60-tih godina, kada je američki Institut za nacionalno zdravlje (National Institute of Health) dao sredstva da konzorcijum od osam univerziteta napravi takav program koji će analizirati veliku količinu podataka koje je prikupljalo Ministarstvo poljoprivrede. Desetak godina kasnije SAS je i zvanično osnovan, a sedište je i dalje u Severnoj Karolini, kaže Miloš Đurković.

U Adriatik regiji, koja obuhvata sve zemlje bivše Jugoslavije, i Albaniju, SAS je prisutan 27 godina. Počeli su u Sloveniji, a u Srbiji SAS posluje od 2005. godine.

• Koja je veza između analitike i veštačke inteligencije?
– U osnovi, veštačka inteligencija jeste analitika. Možemo čak reći da je to „analitika na steroidima“. U pitanju je samo mnogo veća količina podataka koja je dostupna danas, i kompleksniji algoritmi koji te podatke obrađuju. To nije bilo zamislivo pre 30 godina. Puno se priča o veštačkoj inteligenciji, ali i o strahu koji izaziva. Iako postoji strah od zloupotreba, neosporno je da će dati nemerljiv doprinos čovečanstvu.

• * Da li postoje opasnosti od upotrebe podataka, od loše primene ili da se zlonamerno koriste podaci?
– Svedoci smo svakodnevne zloupotrebe podataka, počev od slučajeva prikupljanja ličnih podataka na raznim sajtovima. Zato postoji regulativa koja štiti, pre svega lične podatke, ali i podatke kompanija. Ali, ne treba da se plašimo zloupotrebe, već treba da uspostavimo jasna pravila i standarde ko i na koji način i u koju svrhu može da ih koristi, ali i da se sistemi koji čuvaju podatke dobro zaštite.

• Šta je bila vaša poruka na Kopaonik biznis forumu?
– Prošle godine smo konstatovali da su podaci „nova nafta“, a ove je istaknut značaj poslovnih odluka koje se donose na osnovu saznanja dobijenih iz analitike.

Piše: Radojka Nikolić

---

U ovom broju još i …

• RAST ULAGANJA NAFTAŠA U 2019. GODINI: NIS investirao više od 42 milijarde dinara
• NURIJEL RUBINI O OČEKIVANIM GLOBALNIM TOKOVIMA U 2020. GODINI: Mogući su poremećaji, različiti od svega što smo videli u krizi 2008.
• REZULTATI POSLOVANJA AUSTRIJSKE GRUPE U REGIONU ZA 2019. GODINU: Erste grupa povećala operativni prihod za 8,7 odsto
• INOVATIVNI DOMAĆI PROIZVODI EKSKLUZIVNO NA POLICAMA DM DROGERIJA: Podrška domaćim proizvođačima kroz dm inkubator
• SVE UBRZANIJI RAZVOJ ROBOTIKE U SVETU: Humanoidni roboti u svemu oponašaju čoveka
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2020.