Potrebno je da se vlada formira što pre. Vlada treba da bude hrabra, odlučna i spremna da u prvoj godini svog mandata preduzme nepopularne mere i sprovede dugo odlagane, a neophodne reforme. Treba da bude otvorena da čuje glas privrede i da krene u rešavanje ekonomskih i privrednih problema koji su nam već dobro poznati

Miloš Bugarin

Potrebna je reindustrijalizacija zemlje da bismo ostvarili veći izvoz i smanjili visok spoljnotrgovinski deficit. A to znači da će nova vlada morati odmah, na početku mandata, da krene da sprovodi sve ono što nije urađeno u prethodne tri, četiri godine, jer je ova vlada imala problem sa ekonomskom krizom i odlagane su reforme.

Ovako je Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, odgovorio na naše pitanje o tome šta su prioriteti nove vlade Srbije. U razgovoru za Magazin Biznis, prvi čovek najveće srpske poslovne asocijacije govori o ključnim problemima srpske privrede, o predlozima mera koje su već pripremili za novu vladu i o tome kakva će nam biti ekonomska 2012. godina.

• Srpska ekonomija je došla do tačke u kojoj su joj prioriteti istovremeno i makroekonomske i mikroekonomske prirode. Kakva su očekivanja od nove vlade?

– Da uspostavi vrlo otvoren i kvalitetan dijalog sa privredom. Ne kažem da ga nije bilo, u tom pogledu je i ova vlada napravila iskorak, ali ne u onoj meri da privreda može jasno i kao konstruktivan partner da učestvuje u kreiranju ekonomske politike ove zemlje. Potrebno je da se shvati da vlada ne postoji samo zbog sebe, već i zbog građana i srpske privrede. Pa, ako je u funkciji srpske privrede, ako zajedno radi sa srpskom privredom na smanjenju nezaposlenosti i povećanju produktivnosti, onda će i rezultati biti bolji a vlada uspešnija.

• Šta se dešava kad Privredna komora Srbije, naprimer, upozorava da je nelikvidnost osnovni problem, da država treba da plati svoje obaveze privredi i – država to ne uradi?

– Mi imamo apsurdnu situaciju svih ovih godina. Ne želim da imam kritizerski odnos prema prethodnoj vladi, jer ima i dobrih stvari koje je uradila, naprimer, ipak je postojala makroekonomska stabilnost i nismo ušli u jake recesione tokove, što se mnogima dogodilo. Ali, učinak bi bio mnogo veći da je bila bolja komunikacija između onoga što je privreda i naša asocijacija predlagala vladi da uradi. Imali bismo veći učinak i bolju makroekonomsku stabilnost. Ali, mi takođe imamo apsurdnu situaciju da se obaveze za budžetske korisnike ne isplaćuju po šest-sedam meseci, a sa druge strane, subvencionišu se desetinama hiljada evra strane ili neke druge investicije, koje nemaju toliki učinak na povećanje budžetskih prihoda i smanjenje ukupne nelikvidnosti. Mi smo u našim preporukama insistirali da se takve nelogičnosti otklone, a inače smo poslali čak šest paketa preporuka. Nažalost, propao je i pokušaj da se donese zakon o redovnosti plaćanja obaveza privredi prošle godine. Zna se da je ročnost plaćanja u većini evropskih zemalja do 30 dana. Mi smo prihvatili da to po zakonu bude čak i 60 dana. I to je prihvatljivo za srpsku privredu, ali nije prihvatljivo prosečno 132 dana. Ali, taj zakon nije prošao ni vladu, ni skupštinsku proceduru. Da je to prošlo, imali bismo potpuno drugačiju sliku kad je u pitanju likvidnost srpske privrede. Bilo je tu i drugih stvari, ali ono što je moje veliko zadovoljstvo, jeste da je nivo komunikacije sa prethodnom vladom bio mnogo brži i efikasniji i da je mnogo veći broj mera, ipak, vlada korigovala i usvojila određena zakonska rešenja koja su išla u korist srpske privrede.

Opširnije u štampanom izdanju