U srpskom agraru su zanemarljive površine koje su pod protivgradnom zaštitom, zapušteni su sistemi za odvodnjavanje, agrotehnika nije na zavidnom nivou, a svega dva odsto obradivih površina se navodnjava
Nezapamćena suša 2012. godine je potvrdila da srpski agrar nema odbrambene mehanizme od klimatskih nepogoda. To dalje uzrokuje loše posledice po BDP zemlje, po izvoz i izaziva rast cena poljoprivrednih proizvoda. Ali, u Srbiji postoje poljoprivredna imanja koja su odolela katastrofalnoj prošlogodišnjoj suši. Među njima je i naš Delta agrar čiji su rezultati u ratarskoj proizvodnji, naravno, umanjeni u odnosu na 2011. godinu, ali su bolji za 50 odsto od proseka u Vojvodini i 70 odsto od proseka u celoj Srbiji. Nažalost, procenat ovakvih imanja u Srbiji je mali.
Ovako je Milorad Sredanović, potpredsednik Delta holdinga za agrar, ocenio za Magazin Biznis situaciju u srpskom agraru posle prošlogodišnje suše, čije se štete procenjuju na oko dve milijarde evra.
– U srpskom agraru su zanemarljive površine koje su pod protivgradnom zaštitom, zapušteni su sistemi za odvodnjavanje, agrotehnika nije na zavidnom nivou, a svega dva odsto obradivih površina se navodnjava. Treba napomenuti da 20 odsto našeg stanovništva živi neposredno od poljoprivrede. U Evropskoj uniji (25 članica) navodnjava se preko 40 odsto obradivih površina, a od poljoprivrede zavisi marginalan procenat stanovništva (dva odsto). Zamislite kako bi izgledao srpski agrar da se u njega uložile dve milijarde evra koje je suša u 2012. godini odnela – kaže Sredanović i podseća da je agrar strateška privredna grana u Srbiji.
Opširnije u štampanom izdanju