Vlada je možda i raspisala izbore kako bi neke nepopularne mere sprovela četiri godine pre narednih izbora. To će biti lakše sprovesti posle izbora nego što bi bilo da Vlada ima još samo dve godine mandata. Za sada su reforme sprovedene u nekim važnim segmentima, kao što je fiskalna konsolidacija
Milojko Arsić
Očekujem da će reforme koje su dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Svetskom bankom i u nekim slučajevima sa Evropskom unijom (EU), nakon izbora 24. aprila biti nastavljene, pa čak i ubrzane. Politički procenjujem da je Vlada možda i raspisala izbore kako bi neke nepopularne mere sprovela četiri godine pre narednih izbora. To će biti lakše sprovesti posle izbora nego što bi bilo da Vlada ima još samo dve godine mandata.
Ovim rečima Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, odgovara na pitanje Magazina Biznis da li bi smeo da se kladi da će posle izbora reforme biti nastavljene. Kako kaže, biće i pomeranja rokova i odlaganja, kao i da će u slučaju javnih ili preduzeća u restrukturisanju biti možda i pokušaja da se fingiraju neke suštinske reforme, ali očekuje da će najveći deo tog posla biti završen po dogovoru sa međunarodnim finansijskim institucijama.
– Takođe, mislim da će se realizovati i deo otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru. Procenjujem da inicijalni dogovor koji je podrazumevao otpuštanje po 25.000 radnika godišnje, neće biti realizovan. Bilo bi loše da se toliko smanji broj zaposlenih u javnom sektoru jer bi se ugrozili dostupnost i kvalitet javnih usluga.
• Da li je javni sektor u Srbiji predimenzioniran?
– U javnom sektoru, bez državnih preduzeća, zaposleno je oko 490 hiljada ljudi, što je 6,8 zaposlenih na 100 stanovnika. Tri delatnosti zapošljavaju 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a to su obrazovanje, zdravstvo i bezbednost. U svim ostalim delatnostima u javnom sektoru, koje obuhvataju republičku, pokrajinsku i lokalne administracije, pravosuđe, fondove socijalnog osiguranja, agencije i dr. zaposleno je oko 100 hiljada ljudi. Mi sada, pre otpuštanja, na 100 stanovnika imamo manji broj zaposlenih u javnom sektoru nego što u proseku imaju nove ili stare članice EU. Naime, u zemljama centralne i istočne Evrope u javnom sektoru radi 7,6 zaposlenih na 100 stanovnika, dok u svim zemljama EU na 100 stanovnika radi 7,2 zaposlena u javnom sektoru. U suštini, broj zaposlenih u javnom sektoru je određen uslugama koje on pruža građanima i privredi.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA: “Jak puls” za jubilarnih 60 godina
- NEMAČKA KOMPANIJA POZIVA SRPSKE FIRME: Postanite Simensovi dobavljači
- SENIOR HOUR U ORGANIZACIJI SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: Veče sa Milanom Petrovićem
- KONFERENCIJA O BEZBEDNOSTI HRANE ”ŠTA JEDEMO?”: Sve veći standardi u bezbednosti hrane
- DOGAĐAJI: Nove perspektive za ženski biznis
- U FOKUSU: Uspešne priče Šumadije
- DUNAV OSIGURANJE NUDI POGODNOSTI ZA OSIGURANJE IMOVINE: Najsigurniji prijatelj doma „Čuvar kuće“
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Prvi radni dan – korak do sna
- VALERIJ ARAKELOV, JERMENSKI BIZNISMEN, VLASNIK RIMSKIH TERMI U SLOVENIJI: Vreme je za modernizaciju banja
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2016.
