Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u prvih sedam meseci ove godine iznosio 3,1 milijardu evra, što je za 26,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine i to kvari sliku o punoj državnoj kasi

U razvijenim privredama sveta obično nema letnjeg zatišja, jer to znači smanjenje profita. Daleko je od toga da bi Srbija, bar za sada, mogla da se pridruži toj kategoriji ekonomski razvijenih zemalja, ali ovoga leta je baš tako izgledalo. Uspesi su se nizali jedan za drugim.

Od doskora najzamršenijeg slučaja “Mobtel”, za koji se nije naziralo rešenje ni pred međunarodnom arbitražom, stigla je najveća dosad postignuta cena u prodaji – oko 1,1 milijarda evra za državni budžet; krajem avgusta Srbija je oborila rekord iz 1989. po visini deviznih rezervi centralne banke koje su dostigle iznos od 11,3 milijardi dolara; vrednost evra je pala u odnosu na dinar, pa je ispalo da za evro treba dati gotovo istu količinu dinara kao pre godinu dana; prosečna neto zarada u julu iznosila je 21.774 dinara, što je realno više za 10,55 procenata nego u istom mesecu prošle godine; inflacija je u avgustu svedena na 0,7 procenata, a u prvih osam meseci rast cena na malo je jednocifren i iznosio je 6,3 odsto; čak je industrijska proizvodnja veća za oko sedam procenata u ovoj u odnosu na prošlu godinu…

Isto odstojanje

I da nije spoljnotrgovinskog deficita, mirno bi mogla da počne da se troši devizna milijarda evra iz investicionog plana. Međutim, da je srpska privreda daleko od stabilnosti najbolje svedoči upravo rast spoljnotrgovinskog deficita koji je prilično dobar pokazatelj profitabilnosti i konkurentske sposobnosti jedne privrede. Tako je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u prvih sedam meseci ove godine iznosio 3,1 milijardu evra, što je za 26,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do jula iznosila je 7,9 milijardi evra, što je porast od 26,4 procenta u odnosu na isti period 2005. godine. Izraženo u dolarima, robna razmena sa inostranstvom iznosila je 9,9 milijardi dolara.

Statistički podaci pokazuju da je Srbija u prvih sedam meseci ove godine izvezla robu u vrednosti od 2,4 milijarde evra, što je za 26,2 odsto više nego u istom periodu 2005. godine, dok je uvoz porastao za 26,4 procenta i dostigao je 5,5 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 43,8 odsto, približno isto kao i prethodne godine (43,9 odsto).

Ali, problem spoljnotrgovinskog deficita gotovo da se gubi u veličini deviznih rezervi od 11 milijardi dolara, kakve ovde nisu viđene još od vremena Ante Markovića i to za Narodnu banku koja je pokrivala ondašnju SFRJ. Da podsetimo, Program rekonstrukcije monetarnog sistema u januaru 1994. godine, Dragoslav Avramović izveo je sa samo 500 miliona dolara deviznog pokrića i uspeo da stabilan dinar drži do pred sam kraj te godine.

Pošto je visina sadašnjih deviznih rezervi jednako impozantna kao i suma od jedne milijarde evra određene za Nacionalni investicioni plan, odmah su pokrenuta tumačenja ekonomista u stilu, kako, kada i šta može da se troši, te koliko bi sve to bilo racionalno.

Čemu služe rezerve

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Jurij Bajec izjavio je beogradskim medijima da devizne rezerve ne služe da bi se trošile za, recimo, izgradnju autoputeva. Zato i nije moguće da građani vide neposrednu i direktnu korist od tolikih rezervi.

– Devizne rezerve služe da bi država u svakom momentu mogla da servisira svoje finansijske obaveze prema inostranstvu. U nekim zemljama, poput Kine i Rusije, rezerve u stranoj valuti se gomilaju jer postoje veliki prilivi kapitala ili novca od izvoza. Međutim, Srbija ima veliki problem u spoljnotrgovinskoj razmeni jer se mnogo više deviza odliva, pa imamo i veliki tekući platni deficit. To znači da inostranstvo potražuje više novca od Srbije nego Srbija od inostranstva, pa devizne rezerve u takvom okruženju služe da država reaguje kada su u pitanju svi dugovi, državni i privatni. Jer, i u slučaju vraćanja privatnog duga, NBS reaguje prodajući devize za dinare – rekao je Bajec.

On je podsetio da novac od deviznih rezervi ne stoji u kasi centralne banke:

– Devizne rezerve su plasirane u vidu kratkoročnih depozita kod prvoklasnih banaka, i to donosi neki prihod. Istovremeno, novac mora da bude na raspolaganju u svakom trenutku. To je bio jedan od razloga zbog koga je centralna banka odlučila da prevremeno vrati deo duga MMF-u, koji nam je dao kredit sa određenom kamatom. Zbog toga treba pažljivo odmeriti šta je skuplje, odnosno jeftinije, za državu. Možda treba prevremeno vratiti dugove kreditorima, poput MMF-a, jer su sve veće obaveze prema inostranstvu u narednim godinama, 2007, 2008. i 2009. rekao je Bajec.

Prema oceni dr Bajeca, glavni problem NBS sada predstavlja to što se u privredi nedovoljno dobro apsorbuju devize, pristigle iz inostranstva po svim osnovama. Drugim rečima, devizne rezerve nije stvorio rast privrede, dobra konkurentnost proizvoda i izvoz, već su stigle “kao poklon”, bez dovoljno jake ekonomske snage domaće privrede.

Zato i dr Mlađen Kovačević smatra da rezerve rastu od prodaja firmi, zaduživanja banaka u inostranstvu (kod svojih centrala), od doznaka iz inostranstva i od otkupa deviza. Ali, ne treba zaboraviti ni da ćemo za nekoliko godina, godišnje otplaćivati tri milijarde dolara godišnje stranog duga, rekao je dr Kovačević.

Nezgodan “šalter”

I taman kad se moglo pomisliti da se ambijent za strane investitore uspešno stvara, uprkos kritikama koje ističu pojedini domaći ekonomisti, kad, početkom septembra stiže kritika i sa jednog važnog mesta, od međunarodne institucije, i to od Svetske banke, odnosno od šefa kancelarije Svetske banke za Srbiju Kerolin Jungr. Razlog – novi Nacrt zakona o stranim ulaganjima. Ukratko, po tom predlogu, strani investitor može da kupi zemljište samo ako je to recipročno obezbeđeno i domaćem investitoru u zemlji odakle dolazi ulagač, a predsedniku svake srpske opštine ostaju odrešene ruke da se dogovori sa stranim investitorom.

Tako je Nacrt zakona o stranim ulaganjima, koji je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom nedavno pripremilo, naišao na oštre kritike Svetske banke, ali i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA. Umesto da doprinese privlačenju stranih ulaganja, prema Svetskoj banci, novi zakon će ih samo odvratiti, ako bude usvojen u predloženom obliku, oglasile su se predstavnice obe pomenute institucije.

U komentaru na Nacrt, koji je Svetska banka dostavila ministru za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanu Parivodiću, ministru finansija Mlađanu Dinkiću, i ministru za privredu Predragu Bubalu, naročito se osporava način na koji je uređeno formiranje takozvanih jedinstvenih šaltera za strane investitore, koji bi trebalo da im omoguće da sve dozvole za otpočinjanje posla u Srbiji dobiju na jednom mestu.

“Ispunjavanje ciljeva ovog zakona dovedeno je u pitanje zbog toga što Nacrt ističe princip reciprociteta, po kojem se investitorima dozvoljava kupovina zemljišta u Srbiji samo ako se to isto u njihovim državama dozvoljava i srpskim kompanijama. Predlog zakona donosi znatan stepen neizvesnosti u pogledu tretmana investitora, davanjem diskrecionih prava predsednicima opština za pružanje usluga i dodeljivanje podsticaja, čime se omogućava proširivanje birokratskih zahteva prilikom pružanja usluga investitorima”, navodi se u komentaru šefa kancelarije Svetske banke za Srbiju Kerolin Jungr. Zakonodavcu se zameraju i definicije pojmova “strani investitor”, “strana investicija”, “osnovni i posebni oblici strane investicije” i “ulaganje stranog investitora” jer nisu dovoljno jasne i usklađene sa međunarodnim standardima.

Kako je objasnila gospođa Jungr, “nerazumljiva je i logika i za definisanja virtuelnog jedinstvenog šaltera, čija funkcionalnost nije potvrđena u dovoljnoj meri, a osim toga, veza između Agencije za strana ulaganja i opština je nejasna”. Konačno, ističe se u komentaru, Nacrt zakona daje velika diskreciona prava predsedniku opštine prilikom obezbeđivanja usluga jedinstvenog šaltera i na taj način se otvaraju vrata korupciji. “S obzirom na to da davanje investicionih podsticaja na arbitrarnoj osnovi nije u skladu sa međunarodnom praksom, vlada bi trebalo da izvrši izmene i dopune postojećih zakona kako bi svi investitori, bilo da su domaći ili strani, mogli da konkurišu za podsticaje”, ocenila je gospođa Jungr. Ukratko, Nacrt nije u skladu sa najvišim međunarodnim standardima u nekoliko najznačajnijih oblasti i zbog toga može negativno da utiče na percepciju Srbije kao povoljne investicione lokacije.

Investitori – zadovoljni

A kako je taj zakon i u direktnoj vezi sa srpskom Agencijom za podsticanje izvoza (SIEPA), direktorka te agencije, Jasna Matić, takođe je upozorila na mane Nacrta novog zakona, ističući da su pojedine odredbe “suprotne već postojećim zakonima i da ovakav predlog nema pandan u međunarodnoj praksi, te da unosi konfuziju”.

– Postojanje arbitrarnosti, koja predsednicima opština i ministrima daje mogućnost da uskrate ili daju pravo na pristup jedinstvenom šalteru, nezavisno od ispunjenosti kriterijuma, signal je za uzbunu svima jer strani investitori očekuju transparentnost i zakonske okvire. Naročit problem predstavlja povećanje nadležnosti lokalnih samouprava, koje nemaju resurse za njegovo sprovođenje, niti zakonska ovlašćenja da odlučuju u pojedinim pitanjima – rekla je Jasna Matić beogradskim medijima. Prema njenim rečima, SIEPA nije učestvovala u pisanju Predloga zakona i zvanično ga ni do danas nije dobila, iako je Parivodićevo ministarstvo sastavljanjem ovog zakona “ušlo u nadležnosti Agencije, koja je zadužena za pomaganje investitorima”. Uzgred, SIEPA i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom nalaze se u istoj ulici u centru Beograda (Vlajkovićeva) na nekih 300 metara udaljenosti jedno od drugog.

Ali, to nije sve. Povodom ovog spornog “šaltera” oglasila se i Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji koja je ocenila da “Nacrt zakona nije usklađen sa pravnom regulativom EU, ali dosad nije bilo nikakve reakcije vlasti na takvu primedbu”.

U celoj priči oko “šaltera” blagonaklon je bio, ma koliko to neobično izgledalo, niko drugi do – Savet stranih investitora (FIC). Ova asocijacija obuhvata sve najveće inostrane kompanije u Srbiji, pa je FIC pozdravio predloženi zakon, ocenivši da “treba biti optimističan i obučavati lokalnu samoupravu”.

Međutim, komentarišući takve pohvale FIC-a, Jasna Matić je rekla da je to zato što je “Savet tu da podrži inicijative, a ne da brine o njihovoj implementaciji”. A možda je od toga nešto još važnije: “Investitori ne žele da se zameraju vladi”, ocenila je Jasna Matić.

R. N.