Pripremili smo sve važne materijale koji su bitni za razgovore o kompaniji i jedva čekamo da nas pozovu da o ovome razgovaramo. Naši argumenti idu u pravcu da Dunav osiguranje ne treba prodavati
Izvesno je da će se pitanje sudbine i strateškog opredeljenja u pogledu daljeg rada i razvoja Dunav osiguranja rešavati na mnogo višem nivou nego što je to kompanija. Očekujem da će se u generalnoj strategiji Vlade Srbije na mnogo duži period, a ne za godinu ili dve, rešavati pitanje sudbine ovakvih kompanija. U svakom slučaju, Vlada Srbije će dati konačnu reč o statusu kompanije – kaže Milenka Mila Jezdimirović, generalna direktorka kompanije Dunav osiguranje, odgovarajući na pitanje Magazina Biznis o tome kakvo se strateško opredeljenje države može očekivati u privatizaciji ove najveće domaće osiguravajuće kuće.
U intervjuu za naš magazin, direktorka Jezdimirović ističe da je veoma bitno da će se kod rešavanja konačnog statusa ovakve kompanije voditi računa o svim kapacitetima i kvalitetima kompanije.
– Kompanija Dunav osiguranje je najveća na tržištu i treba da bude i dalje vodeća u osiguranju. A to podrazumeva poznavanje i strukturnih i ostalih rizika svih ostalih korisnika osiguranja koji su od značaja za Republiku Srbiju. Tu, pre svega, mislim na krupne infrastrukturne objekte kao što su EPS, Železnica, Jat… Država mora da vodi računa o tome kako će se dalje, u pogledu održavanja i obnavljanja svih tih infrastrukturnih objekata, voditi generalna politika Vlade koja ne može biti odvojena od osiguranja – ističe Mila Jezdimirović.
• Da li Vam je poznato da postoji neka obaveza države, u okviru aranžmana sa MMF- om, u pogledu svojinskih promena u kompaniji Dunav osiguranje?
– Na osnovu mog dosadašnjeg iskustva u oblasti državnih finansija i saradnje države sa MMF-om, lično mislim da se MMF neće puno mešati unutar pojedinih projekata ili objekata koji treba da budu predmet privatizacije, ukoliko u generalnoj politici postupamo na način kako je to sa MMF-om dogovoreno. Zbog specifičnosti osiguranja koje treba da ostane u domaćem vlasništvu, treba razdvojiti dve vrste pitanja. Jedno je izlazak Dunav osiguranja iz sadašnjeg statusa društvenog kapitala u oblik podržavljenja, jer sadašnji Ustav ne poznaje društvenu svojinu, a drugo je pitanje privatizacije u pogledu svojinskog statusa. U privatizaciji je moguće i da se deo domaćih investitora pojavi i da postane deo vlasnika kapitala.
Opširnije u štampanom izdanju