Определио се за производњу опреме за угоститељство, а за основни материјал је изабрао прохром, зато што не рђа и што је најзахвалнији за одржавање хигијене

Има људи који срећом могу да антиципирају будућност и да јој пре других крену у сусрет, на опште чуђење људи у окружењу. Један од таквих је инжењер Милета Зарић, човек из Крушевца и Врњачке Бање, који се пре 22 године осмелио да напусти Индустрију „14. октобар“, која је тада словила за успешног гиганта југословенске машиноградње. И имао је храбрости да започне приватни бизнис.

Милета, у Крушевцу познатији као Заре, 1986. купује једну земљишну парцелу у селу Руђинци, у близини Врњачке Бање, и креће у подизање занатске радње на ледини без пута, воде и струје.
Металац из „14. октобра“ за предмет обраде, али у сопственој режији, опет је изабрао метал.
Сада, две деценије после, када се сећа почетака, каже да је, упркос проблемима у једном другом, социјалистичком самоуправном друштвено-политичком систему и окружењу, имао гвоздену вољу да започне приватни посао. И да је мо-рао да има титанску чврстину да савлада све препреке. Тога је и сам постајао свестан, па му је синула идеја да фирму назове „Металотитан“. Кренуло му је, а онда је купио нови плац, у индустријској зони, у Улици кнеза Милоша, на улазу у Врњачку Бању, неколико стотина метара од скретања са магистралног пута Крушевац – Краљево.

Определио се за производњу опреме за угоститељство, а за основни материјал је изабрао прохром, зато што не рђа и зато што је, по уграђивању у машине и процесну опрему, најзахвалнији за одржавање хигијене. Рaзвијао је свој приватни бизнис, а љубав према радњи пренео на ћерку Јасмину, машинског техничара, па потом и на зета Драгослава Костића, дипломираног машинског инжењера. Ангажовао је и најбоље инжењере, пројектанте и иноваторе да би себи крчио пут у судару са најпознатијим европским произвођачима угоститељске и друге опреме, који су, из године у годину, постајали све присутнији на нашем тржишту.

Ево, ускоро ћемо обележити 22 године „Металотитана“. Многи нису веровали првих година, а ми смо бивали све успешнији и успешнији у конкуренцији са великим произвођачима опреме. Као релативно мала фирма, били смо адаптибилни у тржишним околностима. Увек смо имали инвентивне инжењере, који су пројектовали опрему и за објекте који су изграђени, па је требало да радимо уникате, али и за оне који су у изградњи. Нисмо желели велику зараду преко ноћи, па смо упорно градили рејтинг квалитетом, повољним ценама и поштовањем уговорених рокова. У конкуренцији педесетак европских фирми, које су присутне на нашим просторима, ми смо успели да добијемо послове на опремању елитних хотела на Светом Стефану и Бечићима у Црној Гори, у Бијељини у Републици Српској, у Новом Пазару, Бору, Врању, Крушевцу – на Јастрепцу у опремању хотела „Хенкел Мерима“.

Опширније у штампаном издању