Najnovije istraživanje koje je Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela za Erste Grupu o štednim navikama i stavovima građana Srbije pokazalo je da u proseku, mesečno sačuvamo 5.210 dinara, što je 439 dinara više nego prošle godine.  Ovaj iznos ujedno je i najviši u proteklih šest godina, pa mesečno izdvajamo gotovo hiljadu dinara više nego u 2015. godini.

Štednja je važna ili veoma važna za više od dve trećine naših sugrađana (69 odsto), te je broj onih koji prepoznaju njen značaj u porastu u protekle tri godine. Nešto više od polovine ispitanika (56 procenata) zaista i praktikuje neki vid štednje, i ovaj broj se takođe povećava iz godine u godinu.

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine u ovoj godini beleži nešto veći rast nego ranije, zadovoljstvo građana sumom koju trenutno mogu da izdvoje za štednju ove godine je po prvi put od 2015. u blagom padu, pa je tako 27 procenata građana zadovoljno ušteđevinom, u odnosu na 31 odsto prošle godine.

Zbog čega štedimo? Stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, koji je pokrenuo tri četvrtine ispitanika na štednju, dva odsto više nego prethodne godine.

Zatim, štedimo za manje i veće nabavke i renoviranje (35 odsto građana), kao i za penziju i putovanje.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za 14 procenata nego 2019. godine – prednjače štednja po viđenju, oročena štednja i životno osiguranje kao vrsta štednog proizvoda. Interesovanje za ovim proizvodima konstantno raste u proteklih četiri godine.

U skladu s tim, udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu nastavio je da opada. Na najnižem je nivou u proteklih osam godina, pa sada nešto više od petina (22 odsto) naših sugrađana čuva novac na taj način, što je, na primer, duplo manje nego 2013. godine.

Kako građani procenjuju svoju finansijsku situaciju? Četvrtina njih smatra da se poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina (47 odsto) da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, njih pet procenata manje no prošle godine i čak duplo manje nego 2016.

Približno 70 odsto anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša nego ranije, dok njih 28 procenata kažu da su uštedeli manje. Kao glavne razloge za manji iznos štednje, navode niže ukupne prihode domaćinstva praćene višim životnim troškovima, ali i smanjenje prihoda usled aktuelne pandemije.

MIŠLJENJE O ULAGANJU SVE BOLJE, ALI OPREZNOST PREOVLADAVA

Trećina građana ima pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima, odnosno o ulaganju novca u akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili investicione fondove. Pozitivan stav prema ovoj vrsti proizvoda je u konstantnom, blagom porastu u proteklih pet godina, a gotovo je duplo izraženiji nego 2015. godine. O investicionim proizvodima najbolje mišljenje imaju građani do 30 godina starosti, njih 45 odsto.

Ipak, i dalje preovladava opreznost – 77 procenata ispitanika bilo bi oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, iako bi im ona donela i manje prinose. S druge strane, 11 odsto građana bi zaista bilo i spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu.

Za snalaženje u svetu finansija i donošenje dobrih finansijskih odluka važna je finansijska pismenost. Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je u blagom padu, te 55 odsto njih misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično, pet procenata manje no prošle godine. Oko četvrtine anketiranih misli da uopšte nije informisano o ovoj temi, dok su svoje finansijsko znanje najbolje ocenili građani od 30 do 49 godina starosti, od kojih njih 62 odsto smatra da je ono dobro, vrlo dobro ili odlično.

POVERENJE U BANKE NASTAVLJA DA RASTE

Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 40 odsto ispitanika. Za njima slede internet prodavnice sa 22 i pružaoci onlajn finansijskih usluga i internet banke sa 19 procenata. Kupovina preko interneta blago je porasla u svim segmentima istraživanja i nastavila višegodišnji stalan rast. I dalje se onlajn najviše kupuju odeća, obuća i modni detalji, a procenat kupaca ovih proizvoda neznatno je porastao, sa prošlogodišnjih 35 na 36 odsto. Slede troškovi u vezi sa putovanjem, poput plaćanja smeštaja onlajn, sa 31 procentom. Na trećem mestu proizvoda koje graĎani kupuju onlajn putem su knjige sa 26 procenata.

ŠTEDNJA U ERSTE BANCI – POVEĆAN BROJ ŠTEDIŠA OD 20 DO 40 GODINA STAROSTI

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 18.300 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 433.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 13.000 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 453.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da je situacija koju je donela pandemija nešto s čime se niko od nas nije ranije susreo. Građani su u neizvesnoj situaciji odlagali potrošnju i sredstva oročavali ili stavljali na štednju po viđenju, pri čemu im je bitna bila sigurnost uloga, ali i da svoja sredstva sačuvaju i uvećaju“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, oko 60 procenata. Zanimljivo je da je porastao udeo štediša od 20 do 40 godina starosti, koji imaju više od 18 odsto učešća u štednji naspram približno 12 procenata iz prošle godine, što govori u prilog tome da mladi odrasli ljudi sve višeprepoznaju značaj štednje.

Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je telefonsku anketu u septembru na uzorku od 503 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.