Kada je sredinom 1960-ih konstatovano da se broj informacija koje treba da obrade zaposleni u kancelarijama veoma povećao i da je zbog toga neophodno da se međusobno konsultuju, ali da će produktivnost povećati i ako im se obezbedi izvesna privatnost koja bi im povećala koncentraciju, dotle klasična organizacija kancelarijskog prostora – u to vreme najčešće velika prostorija sa nizovima stolova – počela je da se menja.

Rešenje do koga se došlo i koje je ostalo do današnjih dana je “kjubikl” (cubicle) reč za koju kod nas ne postoji adekvatan prevod (najbliži pojam je “separe”), a koja znači ograđeni prostor. Dakle, ona vrsta kancelarija u kojima svaki zaposleni ima svoju “kocku”, radni separe od susednog odvojen panelom do grudi ili do ramena, kako gde, bez vrata.

“Kjubikl” je tako postao kompromis između zahteva za kooperativnošću i za privatnošću, mada se danas uočava trend da se visina panela snižava, da se iz klasičnih kancelarija uklanjaju vrata, a mnoge firme zaposlenima obezbeđuju i zajednički prostor gde nešto opuštenije mogu da razmenjuju ideje u vezi s poslom (i vode “kancelarijsku politiku”, koja ne mora uvek da bude štetna koliko na prvi pogled izgleda).

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MINISTARSTVO PRIVREDE UPOZORAVA: SIEPA PRAVILA PROPUSTE: Subvencije bez adekvatne kontrole
• “EVROPSKE REGIJE I GRADOVI U ZALETU ZA 2020.”: Srbobran u Briselu
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (2): ”Spolja kalaj, unutra belaj”
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (8): Jednostavno ili složeno poslovanje
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2013.