Već sam naslov kaže o čemu je ovoga puta reč – u pitanju je jedna od najpoznatijih Ezopovih basni. Da se podsetimo: jedan čovek sa sela je jednog dana, otišavši do gnezda svoje guske da uzme jaje, otkrio da je ono žuto, sjajno i teško. Prvo je pomislio da je u pitanju neka prevara i zamalo da ga baci, ali ipak ga unese u kuću i na svoje prijatno iznenađenje konstatuje da je reč o zlatnom jajetu.
Po jedno zlatno jaje je potom dobijao svakog jutra i, razume se, ubrzo je postao bogat prodajući to zlato koje mu je darivala njegova guska. Ali, postajući bogatiji, postajao je sve pohlepniji – kao i bankari sa Volstrita – i počeo je da razmišlja kako je život kratak i kako bi bilo dobro da ustvari odjednom pokupi sva jaja koja ima njegova guska, pa ju je ubio ne bi li ta jaja izvadio. Razume se, unutra nije bilo ničega.
Ovo nije metafora aktuelne finansijske krize, mada ima sličnosti, s tim što finansijski mađioničari nisu nepromišljeno ubili gusku koja im je nosila zlatna jaja, već je guska crkla sama od sebe, jer je bila loše hranjena, a njena jaja i nisu baš bila zlatna, već su samo takvim predstavljana, pa je, razume se, prevara u kojoj je ništa prodavano za nešto morala jednom da bude otkrivena.
Opširnije u štampanom izdanju
