Novosađanka Sanja Bugarski, koja je diplomirala menadžment u Beogradu, preselila se sa suprugom i dvojicom sinova nadomak Kule i osnovala „Staru“, farmu muznih krava, junadi i teladi. Dnevno proizvodi 1.800 litara kvalitetnog mleka po evropskim standardima, a stoku hrani zdravom travom, senom i detelinom na 126 hektara zemlje

Novosađanka Sanja Bugarski je diplomirala menadžment u Beogradu i s velikom strašću se posvetila ovom zanimljivom pozivu. Do 2001. godine imala je i privatnu firmu. Tada se, igrom slučaja, upoznala sa predstavnicima renomirane holandske kompanije CRV koja se bavi proizvodnjom bikovskog semena za osemenjivanje krava. Da li je taj neočekivani susret sa Holanđanima i posao kojim se bave uticao da prihvati novi izazov?

Svakako da jeste, jer je Sanja Bugarski ubrzo sa porodicom, suprugom Draganom, diplomiranim ekonomistom i dvojicom sinova, Boškom (17) i Jovanom-Milanom (12), odlučila da se preseli na salaš nadomak Kule i stvori farmu muznih krava, koje će paziti, negovati i voleti.

Vlasnica gazdinstva, naša sagovornica, upornim radom od jutra do sutra brzo je stekla ugled sposobne i ambiciozne žene. Na takvu odluku, da se presele i žive na salašu, uticao je svakako i Draganov otac koji im je u nasledstvo ostavio nekoliko hektara zemlje i desetak krava. Zanimljiv i simboličan je, svakako, i detalj da je farma dobila ime „Stara“ – po najstarijoj kravi koju su svi voleli i koja je uginula tek u 15. godini, što je retkost u govedarstvu. Zatim su dugo žalili za Jagodom koja je uginula u 13. godini, da bi danas najviše voleli i pazili Vandu, doskoro izrazito muznu kravu, koja se približava životnom kraju i možda će oboriti rekord Stare.

Vreme je najveći problem u životu Sanje Bugarski. Za nju je, kaže, dan kratak i trebalo bi da traje duže od 24 časa.

– Kada bi dan trajao dvostruko duže, često pomislim na to, možda bih i uspela da uradim sve što sam zamislila. Moj pokojni otac je često govorio: „Ništa gore od vredne budale!“, misleći, verovatno, i na ogroman trud koji u svaki posao ulažem – ističe za Ekonometar Sanja Bugarski, na čijoj se farmi „Stara“ danas nalazi 160 grla ženskog pola i koja se isključivo bavi proizvodnjom visokokvalitetnog mleka.

U poslednje vreme priprema i kvalitetni sremski trapist, kao i beli sir u kriškama, što je naučila od suprugove bake, „ortodoksne Crnogorke“, kaže u šali Sanja.

Farma Sanje Bugarski danas ima 75 muznih krava, 45 junica i 40 teladi. Dnevna proizvodnja je 1.800 litara mleka (dvostruko više nego pre tri godine)i to ekstra klase i po standardima Evropske unije.

– Proizvedeno mleko prodajemo Subotičkoj mlekari, nedavno integrisanoj u Imlek. Nemamo nikakvih problema sa plasmanom i naplatom proizvoda – kaže Sanja Bugarski, ali zato navodi niz drugih problema koji se u ovom procesu javljaju. To je, objašnjava vlasnica farme „Stara“, nepostojanje kontinuiteta i strategije razvoja stočarstva (i ne samo stočarstva), odsustvo subvencija, investicija i unapređenje proizvodnje, kao i (ne)svesno bežanje od modernizacije procesa proizvodnje.

Naša sagovornica ne propušta da naglasi i odsustvo elementarnog znanja na svim nivoima, od ljudi iz Ministarstva poljoprivrede do lokalnih samouprava. U vreme afere sa aflatoksinom, Sanja je bila vrlo aktivna braneći struku i poštene farmere i proizvođače mleka koji ne obmanjuju građane.

U savremenoj proizvodnji mleka u svim razvijenim zemljama se decenijama vodi velika briga o genetskom potencijalu životinja. To se najpre odnosi na govedarstvo – krave, junad i telad. Nekada smo, kao SFRJ, prednjačili u ovoj oblasti u Evropi, ali su u međuvremenu ratne i druge okolnosti uticale da izgubimo stečeni ugled, jer je bukvalno sve uništeno.

– Ja zastupam na ovim prostorima najveću kuću na svetu u ovoj oblasti i čast mi je što radim na unapređenju genetskog potencijala krava u Srbiji. Rezultati takvog rada se jasno vide. Krave imaju uredan i pregledan pedigre. Čak i koliko su mleka proizvodile njihove majke, bake…

Farma Sanje Bugarski raspolaže danas sa 126 hektara plodne zemlje. Tu se krave i telad hrane zdravom travom, senom i detelinom.

Na naše pitanje o tome koliko država pomaže farmerima i da li je isplativ posao kojim se bavi, Sanja kaže:

– Nažalost, država i pokrajina nam ne pomažu. Naprotiv, čak nam otežavaju posao kojim se bavimo 24 časa dnevno. Jednostavno, u Srbiji ne postoji adekvatan ambijent za proizvodnju mleka i mesa. Imamo velike namete i dažbine i mi zbog toga nazadujemo.

Ipak, vlasnica farme „Stara“ ne posustaje. Zaposlila je četvoricu radnika, a u sezoni angažuje i veći broj ljudi. Najbitnije je, ipak, ističe naša sagovornica, gajiti, negovati i voleti krave, junad i telad. U poslu učestvuje ne samo suprug Dragan, već i sinovi koji uspevaju da pomažu, pored školskih obaveza.

– Finansijski gledano, ovaj posao nije isplativ i sve je više problema koji pogađaju našu malu zemlju. Do danas se nisam uverila da neko ozbiljno razmišlja o farmerima i kako da ih zaštiti. Mi smo, kao porodica, odlučili da se iz Novog Sada preselimo na salaš, da živimo u prirodi i na čistom vazduhu, okruženi pejzažima koji odmaraju oči i dušu. Smatrali smo da je hrana budućnost, vođeni logikom da ljudi moraju da koriste zdravu hranu. Odlučili smo da proizvodimo ekstra mleko i nećemo se pokolebati u nameri da svoj proizvod učinimo još kvalitetnijim. Nažalost, već bezbroj puta je rečeno i dokazano da tamo gde prestaje logika počinje Srbija i toga sam svesna – zaključuje svoju priču za Ekonometar vlasnica farme „Stara“ koja je, na zadovoljstvo desetina farmera iz Kule, Vrbasa, Subotice, Zrenjanina, Šida i drugih mesta, i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.