Gledala sam neki dan Zorana Jankovića, bivšeg prvog čoveka slovenačkog trgovinskog lanca “Merkator”. Sadašnjeg gradonačelnika Ljubljane.

Piše: Ruža Ćirković

I pali su mi na pamet Sol Belou i Nenad Bogdanović. Zašto? Zato što živ čovek i iz najlepših knjiga i najpotresnijih događaja obično najduže pamti najbizarnije detalje. A Sol Belou, volim to da citiram često, u knjizi “Henderson kralj kiše”, kaže kako je to čudno sa talentom, odmah vidiš kad je neko za nešto rođen. Recimo, posmatraj ljude koji peru prozore, odmah se vidi ko je za to rođen. Razlika, drastična.

I kod Zorana Jankovića sve izgleda tako lako. Nasmejano. Mada mi sada znamo da nije. Menadžer koji se i sad ponosi anketama među zaposlenima koje su svedočile o njihovom zadovoljstvu menadžmentom što je važno za svaku a naročito trgovinsku firmu, zna na kom procentu osvojenog domaćeg tržišta trgovinska kuća “mora vani”, pa je hteo u Srbiju. Gde mu nije dao ekonomski patriotizam. U Srbiji prednost treba da imaju srpski preduzetnici i srpske trgovinske kuće. Kojima se posle bave srpski zatvori. Onda ga je Janez Janša otpustio jer mu je, mislim Jankoviću, srcu bliži Milan Kučan. Pošto niko neće menadžera mrskog glavnim političarima, Janković je odlučio da im se pridruži. Sa dve trećine glasova Ljubljančana, gradonačelnik Ljubljane je postao Zoran Janković, slovenački menadžer, rođen u očevom srbijanskom selu Saraoce kod Smedereva. Što smo puni zlobnog ponosa registrovali tek sada.

A kakve veze sa time ima Nenad Bogdanović, sem što je gradonačelnik. Ima. Vratio se, ili ja nisam pazila na času, Miki Vujović. Na televiziju “Palma”, za koju ne znam da li ima dozvolu za rad. Sve sa olovkom. I Oliverom Antićem, koji nije član nijedne stranke. Pa Oliver Antić kaže: pogledajte, molim vas, gradonačelnika Beograda… A Miki Vujović, prebaci olovku u drugu ruku, pa grubo prekine sagovornika: ne mogu, izvinite, ali ne mogu da ga pogledam… Ali nije to poenta, pa Antić nastavlja: … kako može gradonačelnik Beograda da bude čovek koji nije rođen u Beogradu? Da ne budemo naivni, Amerikanci se diče time da svoje interese imaju pravo da brane na svakoj tački zemaljske kugle na kojoj su ugroženi. Ali gde je granica do koje treba ići sa patriotizmom: ekonomskim, lokalnim i svakim drugim, a da ne ispadneš opasno smešan. Ili i opasan i smešan.

Svetski dan štednje poklopio se sa Danom veštica. I Beograd se pomamio. Ne od štednje. Daleko bilo. Nego od veštica. U samom centru otvoren je, na baš prikladan dan, Klub poslovnih žena. Nema šanse, neću da zucnem ni adresu ni ime, ali ima tu svega: japansko kupatilo, masaža, manikir, pedikir – raskoš jedna. I restoran za poslovne ručkove. Poslovnih žena. Sigurna sam da i vlasnici i menadžer ovoga kluba ozbiljno misle da su projektovali trenutak kad će klub početi da im donosi profit, da znaju šta je i kolika im je ciljna grupa: poslovne žene u Beogradu. Jer, rizik je veliki ili od profanisanja ideje ili od propasti. Da su žene prava retkost među vlasnicima i nekretnina i kapitala, među preduzetnicima i među menadžerima nije nikakva novina. Niti srbijanski specijalitet. Ta vrsta diskriminacije je svetski trend. Prema jednom opsežnom hrvatskom istraživanju u toj susednoj zemlji 24 odsto menadžera su žene, što ispada i nije loše prolazno vreme za dame, ali ih je tek šest odsto među top menadžerima.

Pravljena su i kod nas neka istraživanja, stojimo otprilike tako i malo gore. E, sad ću ja da vam reklamiram jednu poslovnu ženu. Iz čista mira. I ne poznajem je. Evo zašto. To je postala moda. Ako si ekonomski novinar ranije su te pitali: u kojoj banci štediš? Danas smo se, moliću lepo, modernizovali, pa te pitaju: kako štediš? U banci, u nekretninama, u berzanskim akcijama? I kad smo već kod teme: u koje akcije da uložim? Sramota te da priznaš da ne znaš. Ne znaju to novinari. Ne bi smeli da znaju. Ima država u kojima je novinarima izveštačima sa berze zabranjeno da kupuju akcije. Tako je to opasan rizik da donedavno niko u ovoj zemlji nije bio registrovan da daje takav savet. Jedni su javno pokušali, odmah ih Milko Štimac po prstima. Neki su ga ipak davali, onako, na crno. Ilegalno. E sad, pitajte Vesnu. Koju Vesnu? Pa, Vesnu Korać. Prvog licenciranog investicionog savetnika kod nas. Položila ŽENA.