Poslednjih nekoliko dana intenzivno razmišljam o Privrednoj komori Srbije i jedini zaključak do koga sam, toliko razmišljajući, došla jeste da sam nepravedna prema Predsedniku Republike. I ranije je najviša vlast veoma vodila računa o tome ko će biti prvi čovek Privredne komore Srbije. Ova vlast je jedino neobična po tome što to radi, što bi rekao Boža Đelić, transparentno.
Piše: Ruža Ćirković
Kome ili čemu bi trebalo da služi Privredna komora? Pa, privredi. Kako? Tako što će joj obezbeđivati konstruktivnu vezu sa vlašću. Neke vrste što bi se reklo – lobi. Trenutak kad je osnovana, sam po sebi je rečit. Početak šezdesetih je bio uvod u tržišne elemente i izvesno osamostaljivanje privrede od vlasti. Privredi je, dakle, pružena mogućnost da vlasti nešto i poruči, a ne samo da od nje poruke prima. Ali, ova dvosmernost nije smela da liči na vagu u ravnoteži. Taman. Privredna posla. Zato je na čelu Privredne komore – razume se – morao biti aparatčik bez suviše vizija ili suviše vijuga. Kako vam volja. Ali u svakom slučaju – aparatčik. Tako je na čelu Privredne komore Srbije bio nesumnjivo partijski kadar najtvrđeg kova Dušan Čkrebić.
Nije bilo zgoreg da predsednik Privredne komore bude policijski aparatčik. Bilo je naprotiv zboljeg. Tada je privreda mogla da diše dubinski kontrolisano samostalno. Tako je predsednik Privredne komore Srbije bio i Vlajko Stoiljković, pre i posle te funkcije – policajac. Ostaci tog policijskog obezbeđenja privrede vuku se manje-više vidljivo do današnjih dana. Pa ako za inostrano podmetanje smatrate prigovore postoktobarskoj Srbiji da je uloga Državne bezbednosti u njenoj privredi zabrinjavajućih dimenzija, a priče da su (bar) jedan beogradski hotel kupili pripadnici DB-a držite za čaršijska trabunjanja, tvrdnju iz više nego tragikomičnog izvatka iz knjige Žike Minovića, bivšeg prvog čoveka “Politike” da je nekadašnji prvi čovek beogradskog DB-a na čelu jedne od najvećih spoljnotrgovinskih firmi, lako je proveriti. Spoljna trgovina je jedan od najtananijih oslonaca službi bezbednosti, a Privredna komora je lepo razgranala svoju inostranu mrežu. Da ova veza službi bezbednosti i privrede preko Privredne komore nije naša izmišljotina, pokazuje i primer uticajnog ruskog političara Jevgenija Primakova. Mada je razmena sa tako visokog nivoa neobična, on je premijersku stolicu zamenio stolicom prvog čoveka Privredne komore Rusije. Opasan obaveštajac, čini mi se imena Maksim, maksimalno se udomio. Neko će reći da je zaštita od privredne špijunaže jedan od danas najtežih i najvažnijih poslova u ekonomiji, ali nemojte mi reći da vam svi ti ljudi liče na sposobne da se time uspešno pozabave.
Opširnije u štampanom izdanju
