У породичној биљној апотеци спојили су знање и природу. – Признања стижу из целог света али су им и даље неопходни кредити за подршку успешном пословању
Прича о пословању породице Орландић из Бара, са истим аргументима са којима се појављује у економском часопису, могла би да се чита и у некој ревији о начинима здравог живљења. Они су у свом бизнису објединили и испреплели две племените моћи: знање и природу. Приватну апотеку “Еликсир”, у Бару, отворили су 1992. године када је Властимир Орландић закључио да је напокон време да супруга Весна почне да се бави оним што воли. До тада, она је таворила као банкарски службеник, јер није било посла у струци за технолога прераде хране и биолога који је за време студија, почетком осамдесетих година, одслушао и курс о хомеопатији који су на ријечком Свеучилишту држали енглески лекари, а који је код нас тада још сматран неком врстом надрилекарства.
Понекад још подсетим мужа и децу како су ме питали, док су прве године мешали мед са разним травама, да ако су већ они то морали да гутају, зашто мислим да ће то неко хтети да купи, смеје се Весна Орландић. Али, иза ове породичне анегдоте стоји озбиљна брига да се сачува здравље уз помоћ знања и лековитих дејстава биљака и меда и да се то знање стави у службу других, на обострану корист.
Размишљала сам: ако сам могла да отхраним своје троје деце, Срђана, Милицу и Николу, која никада нису попила антибиотик, и да ми не знамо шта је грип, зашто не бих могла и другима да понудим такве препарате?
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- “Америкен експрес” поново у Србији
- Стручна помоћ домаћој привреди
- Бесконтактно плаћање
- Хипо значи високо
- Милиони за развој малих и средњих предузећа
- Нове власнике дочекале запуштене њиве
- Осигурање куће или стана
- Кредит осигурао будућност
- Следећи број Економетра излази 30. маја 2006.