Tek nešto više od 15.000 muškaraca u Srbiji, od ukupno 2,8 miliona izjasnilo se da ima status domaćina/domaćiće, dok je, istovremeno, to uradilo više od 350.000 žena od ukupno oko tri miliona, pokazuju podaci Ankete o radnoj snazi za 2020. godinu Republičkog zavoda za statistiku.

Isti izvor navodi i da su muškarci u Srbiji dva puta češće na direktorskim ili funkcionerskim pozicijama od žena, kao i da je među zaposlenima koji imaju obavezu da kontrolišu nečiji rad 58,7 odsto muškaraca, a tek 41,3 odsto žena.

Predrasude i tradicionalno vrednovanje muškog rada

I ovaj 19. novembar, Međunarodni dan muškaraca, koji se obeležava pod sloganom „Bolji odnosi između žena i muškaraca“, muškarci u Srbiji dočekuju bolje pozicionirani na tržištu rada, a što najbolje ilustruju podaci o obrazovnom statusu sa jedne i pozicijama na tržištu rada, sa druge strane. Pomenuta Anketa o radnoj snazi pokazuje da su žene obrazovanije, odnosno da prednjače kada je u pitanju visoko obrazovanje, što se onda ne preslikava na tržište rada, odnosno visoke menadžerske ili rukovodeće pozicije koje dominantno pripadaju muškarcima.

“Teško je odgovoriti tačno na pitanje zašto je na rukovodećim pozicijama više muškaraca nego žena, ali činjenica je da i to čini razliku kada su zarade u pitanju, jer neka tradicionalno ženska zanimanja su slabo plaćena, a opet na rukovodećim pozicijama koje su bolje plaćene je više muškaraca. Verujem da su u pitanju predrasude i tradicionalno vrednovanje muškog i ženskog rada”, kaže za sajt Poslovi Infostud Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. Takve predrasude nisu specifičnost tradicionalnog Balkana, niti Srbije, pošto podaci iz Holivuda pokazuju da su najtraženiji glumci gotovo dva puta više plaćeni od glumica, dok je svojevremeno urađeno istraživanje među direktorima multinacionalnih kompanija u SAD-u potvrdilo sumnje da među generalnim direktorima ima više muškaraca sa imenom Džon nego žena ukupno.

Muškarci su, pokazuje i Anketa o radnoj snazi, a potvrđuje i naš sagovornik, dominantno zastupljeni u zanatskim poslovima, građevinarstvu, rudarstvu, metalskom kompleksu, vojci, policiji, transportu…

Ne može se reći da se položaj muškaraca znatno razlikuje od položaja žena. Muškarci, zbog fizičkih predispozicija, možda imaju malo veći izbor poslova na tržištu rada – kaže Todorović, navodeći da oni iz razgovora sa radnicima ne stiču utisak da su muškarci na bilo koji način diskriminisani u poslu.

Konkurišu na posao komercijaliste i operatera

Sa druge strane, Sarita Bradaš, iz Fondacije Centar za demokratiju kaže da su i muškarci, kao i žene izloženi rodnoj diskriminaciji.

“Izloženost žena diskriminaciji je raširenija nego muškaraca, tako da se istraživanja uglavnom bave uzrocima diskriminacije žena. Podaci iz izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu pokazuju da su tokom te godine Povereniku 63 žene i 29 muškaraca podnelo pritužbe po osnovu pola kao ličnog svojstva pri čemu se najviše pritužbi odnosilo upravo na oblast rada i zapošljavanja. Nažalost, ono što nedostaje poslednjem istraživanju Poverenika o diskriminaciji na tržištu rada jesu rodno razvrstani podaci na osnovu kojih bismo mogle steći uvid u to koliko žena i muškaraca je bilo diskriminisano zbog pola prilikom zapošljavanja, na radu ili prilikom prekida radnog odnosa. Svaki oglas u kojem se za neki posao traže isključivo muškarci ili žene je diskriminatoran, a to je prvo iskustvo koje i žene i muškarci imaju sa rodnom diskriminacijom na tržištu rada”, kaže Bradaš.

Bradaš navodi da su trednovi godinama nepromenjeni, te da razlike koje postoje između muškaraca i žena i dalje opstaju: jaz u stopama zaposlenosti, neaktivnosti, zaradama, dominacija muškaraca na rukovodećim mestima…

“Ne menja se ništa ni u javnim politikama u oblasti zapošljavanja što ilustruje i podatak da projektovane ciljne vrednosti ukazuju na planirano povećanje rodnih nejednakosti i rodnog jaza na tržištu rada u pogledu zaposlenosti i aktivnosti“, zaključuje ona.

Podaci o poseti sajtu Poslovi infostud pokazuju da su za prvih 10 meseci ove godine u poseti dominirale žene, sa 56,7 odsto, u odnosu na 43,3 odsto muškaraca. Muškarce koji su preko našeg sajta tražili posao najviše je zanimala trgovina i prodaja, pa je njih 43 odsto konkurisalo za ove poslove, a tu su zatim i administracija (21 odsto), transport (20 odsto), magacin (16 odsto), IT (13 odsto). Tri najzastupljenija zanimanja među muškim kandidatima od početka ove godine do početka novembra bila su komercijalista, operater u kladionici i referent nabavke. Ubedljivo najveći broj muških kandidata imao je završenu srednju školu i više od 10 godina radnog iskustva.