Од међународних организација Србија је добила доста новца у протеклих 18 година као подршку домаћим предузетницима, за развој појединих сектора и кроз конкретне програме бесповратне финансијске помоћи. Ту су и повољни кредити и гаранцијске шеме, а значајни су и пројекти УСАИД, од којих неки доносе више од 10 милиона долара. Колико је све то помогло да се развије сектор српског малог бизниса?

У српску привреду се након 2001. године, од различитих међународних организација, слило око 14 милијарди евра. Тај износ се добија када се саберу сва давања из европских фондова, затим средства која су стизала кроз пројекте и програме Сједињених Америчких Држава (САД) и међународних финансијских институција. Тако је, на пример, само Европска унија уложила три милијарде евра у оквиру процеса европских интеграција, а Европска инвестициона банка пет милијарди евра. Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је до краја 2018. пласирала око пет милијарди евра у више од 200 пројеката, док је подршка америчке владе и Агенције за међународни развој (УСАИД) српској економији допринела са око 800 милиона долара.

У истраживању које смо спровели за Економетар, показало се да је значајан део тог новца стигао и до малих и средњих предузећа (МСП), кроз различите пројекте за унапређење пословања, јачање конкурентности и промоцију предузетништва. И сада, након 15 година, приметни су помаци у развоју МСП, али је такође очигледно да се, осим узлета и промоције појединих брендова у сектору малог бизниса, слика српског предузетништва у маси није много променила, упркос тим значајним средствима која су инвестирана у њихов развој.

Средства која ЕУ улаже у Србију су значајна, поготово од почетка преговарачког процеса. Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици подсетио је, почетком марта, да је од почетка преговарачког процеса у нашу земљу улагано по 200 милиона евра годишње. Да је подршка међународних организација за развој малих и средњих предузећа и предузетништва у Србији значајна из више разлога, наглашава за Економетар и помоћница министра привреде Катарина Јовановић Обрадовић.

– Пре свега, у могућности смо да већим средствима подржимо наше предузетнике, да већу пажњу посветимо појединим секторима или циљним групама, али и да кроз размену знања и искуства унапређујемо систем националне подршке. Да би се избегла преклапања, а постигао што бољи синергетски ефекат, веома је важно да се донаторска подршка координира и у фази припреме и у фази реализације са националним институцијама – каже Катарина Јовановић Обрадовић.

Према њеним речима, стратешки партнер Србије, Европска унија, већ 20 година континуирано пружа подршку и улаже значајна средства за развој МСП.
– На наш предлог, у последње време, све је већи фокус на конкретним програмима финансијске подршке малим и средњим предузећима, као што су бесповратна средства, повољни кредити уз помоћ ЕУ, гаранцијске шеме и слично – каже Катарина Јовановић Обрадовић.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Лизинг за неколико минута, кредити са фиксном каматом
• НAПЛATA ПРOИЗВOДA И УСЛУГA MOБИЛНИM TEЛEФOНOM ИЛИ TAБЛET УРEЂAJEM: Кeш aпликaциja Приврeднe кoмoрe Србиje
• ФИЛАНТРОПИЈА У СРБИЈИ: ДА ДОБРО НЕ ОСТАНЕ СКРИВЕНО: Додељене традиционалне Виртус награде
• ПОЛИСА ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ЗА СВЕ РАДНИКЕ: Лидл брине о запосленима
• Следећи број Економетра излази 7. маја 2019.