Младима је представљено 12 међународних пословних школа чији програми садрже практична знања у области менаџмента, финансија и маркетинга

Сајам МБА (Master of Business Administration) одржан 14. марта у хотелу Хајат у Београду, врвео је од младих посетилаца жељних знања и усавршавања. Око 450 свршених академаца обилазило је штандове 12 међународних факултета, у жељи да сазнају што више о програмима студирања. Они су, како кажу, схватили да и после завршетка факултета морају да уче и овладавају новим вештинама како би напредовали у каријери. Зато су на сајму процењивали на којем би од понуђених МБА програма могли под најповољнијим условима да стекну додатна знања и добију назив магистра пословних студија.

Разноврсна понуда

МБА студије се заснивају на овладавању практичним знањима у области менаџмента, финансија, аналитичког размишљања, људских ресурса, организације предузећа, стратегије, маркетинга, али и способности успешног решавања компликованих проблема кроз групне пројекте и студије случаја.

Овакав начин школовања није утемељен на научноистраживачком и академском раду. На МБА програмима уче се вештине тимског рада, комуникације, ефективности, лидерства.

МБА шанса

Снежана Крајичи, из Добановаца, завршила је Вишу електротехничку школу, али намерава да настави школовање у области пословних комуникација јер сматра да за то има талента.
– У Србији посао у струци тешко можете да добијете ако немате пара, добре везе или много среће. Покушала бих уз МБА студије да брже нађем посао и напредујем у каријери, испричала нам је Снежана Крајичи.

– Фирме радо запошљавају људе са завршеним МБА степеном, јер знају да су дипломци обучени да пословање учине што ефикаснијим, менаџерске одлуке ефективнијим, а профит и раст фирми што већим, рекао је Данило Голијанин, из консултантске фирме Оививио која је организатор сајма. Ово предузеће бави се повећањем личне и организационе продуктивности и ефективности запослених, али и помаже младима да открију и развију своје способности за рад.

На МБА сајму програме су представили Амерички колеџ из Солуна, Њујоршки универзитет, Атински универзитет економије и бизниса, Сити колеџ – Универзитет из Шефилда, Сингидунум, Школа за менаџмент са Бледа, и други. Готово сви програми захтевају да полазници имају неколико година практичног искуства, завршен факултет и да добро знају енглески језик, јер већину предавања држе страни предавачи.

Услов – енглески

Цене студија зависе од програма и крећу се од неколико хиљада до десет и више хиљада евра. Душко Јовановић, из Шефилд универзитета у Београду, предочио је будућим полазницима да за упис на ове студије треба да имају најмање две године радног искуства како би могли да прате наставу. Комплетан програм са Шефилд универзитета у Британији примењује се код нас, а међу предавачима су врхунски менаџери познатих светских компанија, попут Нестле и других. Наставу држе у просторијама Британског савета и, како каже наш саговорник, ово је добра прилика да се стекне МБА диплома Шефилд универзитета а да не морате да боравите у Великој Британији. Она отвара врата за посао у било којој компанији у свету. Чак је пет нобеловаца најпре стекло дипломе Шефилд универзитета.

Амбициозни полазници

Просечна старост овогодишњих посетилаца сајма била је 28 година, а просечно радно искуство 4,3 године. Будући полазници неке од МБА школа желе да буду успешни у свом послу и да што пре, кроз већу плату и друге бенефиције, поврате новац који су уложили у своје знање.

Предраг Јовановић завршио је Електротехнички факултет и ради као предавач у Гилберт центру пословних вештина на едукацији полазника о продаји електронских компоненти. На сајам је дошао да се информише о понуди факултета како би евентуално наставио школовање на неком од МБА програма. Желео би, каже, да се усавршава у области управљања продајом или општег менаџмента. Циљ му је да напредује у каријери, али да се самостално финансира, без обзира на то где ће надаље бити запослен. Каже да је рад на личној едукацији и усавршавању веома важан и да без тога не може да се напредује у послу.

– Факултети постдипломцима треба да понуде више од класичних предавања и да доведу добре предаваче који имају много практичних знања које су стекли радећи у компанијама, јер се данас на интернету може много сазнати о различитим делатностима. Драгоцена су искуства стручњака који зна како се прави новац и може то да пренесе младим људима. Размишљао сам да на Факултету организационих наука (ФОН) упишем постдипломске студије за управљање продајом, али ми се чини да тамо професори који предају економске предмете немају искуства из праксе. На оваквој врсти студија знање треба да преносе стручњаци који су много тога прошли у конкретним пословним ситуацијама, објашњава Предраг Јовановић.

Знање је кључ успеха

МБА сајам је отворио Слободан Вучићевић, председник Српске асоцијације менаџера, и нагласио да је овај сајам веома значајан за будућност Србије. Знање је кључ успеха сваке компаније и друштва у целини, а не само појединца који се школује.
– Велики број излагача на сајму показује да ће број стручњака који су нам неопходни бити расположив у најскоријем времену у пракси. Кључна предност сваке државе састоји се у знању младих људи, а факултети треба што више да сарађују са привредом, јер се само тако могу створити нови квалитетни кадрови, рекао је Вучићевић.

Он каже да је, осим факултетског знања, младим људима неопходно и радно искуство.

– Важније је да имате радно искуство да бисте похађали МБА, него превише теоријског знања. МБА ће најбоље послужити некоме ко је већ успешан у послу, али жели да још брже напредује у каријери, каже Јовановић.

Драган Ђурић, из Зворника, апсолвент ФОН-а у Београду, жели да након дипломског испита упише МБА студије на смеру за финансије или маркетинг како би могао да нађе запослење у било којој компанији у свету.

Препоруке и очекивања

– Само ако поседујете одговарајућа знања можете да нађете посао који желите. Од МБА студија очекујем да сазнам више о искуствима стручњака из компанија, али и одговарајуће препоруке за будуће запослење. МБА су улазница у виши пословни свет и пружају бољу будућност него редовне студије. Иако је на факултету важна стручност професора, једнако је значајна и могућност да остварим контакте са пословним круговима у земљи и иностранству, каже двадесет трогодишњи Драган Ђурић.

Он додаје да се о МБА студијама у Србији може добити веома мало информација и да их он сазнаје само преко интернета. Зато је оваквим сајмовима неопходна боља реклама и чешће организовање. Наш саговорник сматра да би Асоцијација менаџера Србије требало да постане спона између фирми и факултета како би млади добили више информација о предузећима која дају стипендије за МБА програме.

М. Вујадиновић