MasterIndex istraživanje otkriva veliki poraste-trgovine širom Evrope, a trendovi se razlikuju od države do države

Evropljani su zagriženi onlajn kupci, pokazalo je prvo pan-evropsko MasterIndex istraživanje o e-trgovini i novim metodama plaćanja. Pošto se očekuje rast evropskog tržišta e-trgovine za 45 odsto, u periodu od 2015. do 2018. godine, Masterkard istraživanje potrošača koje je sprovedeno u više od 20 zemalja u okviru Evropske ekonomske zajednice (EEA) pokazuje da je svaki četvrti Evropljanin sa pristupom internetu kupovao proizvode ili usluge putem interneta bar jednom nedeljno u 2016.

Dok učešće e-trgovine raste širom Evrope, MasterIndex istraživanje otkriva razlike među državama u pogledu učestalosti kojom ljudi kupuju preko interneta, vrste artikala koje kupuju i preferiranih načina plaćanja. U vreme kada evropska regulatorna tela rade na premošćavanju prekogranične e-trgovine, Masterindex istraživanje ukazuje na različite stavove prema kupovini sa sajtova iz drugih zemalja.

„Duboko razumevanje načina na koji Evropljani prihvataju digitalno ponašanje, omogućava nama u kompaniji Mastercard da radimo sa partnerima širom celog kontinenta na kreiranju proizvoda, rešenja i tehnologije koja čini život malo jednostavnijim. U trenutnom okruženju koje postaje sve kompleksnije i u većoj meri se oslanja na sigitalne tehnologije, kompanija Mastercard kreira rešenja koja nam omogućavaju da obavimo poslove na način koji ne kompromituje efikasnost i sigurnost,“ rekao je Havijer Perez, predsednik kompanije Masterkard za Evropu.

Koliko često ljudi kupuju putem interneta?

Internet korisnici u Velikoj Britaniji najčešće kupuju putem interneta u celoj Evropi. Poljaci (9 odsto), Litvanci (9 odsto) i Italijani (8 odsto) svakodnevno kupuju onlajn, i u tome su slični Britancima (8 odsto). Britanci se ističu kada je u pitanju onlajn kupovina kao redovna nedeljna aktivnost (41 odsto), a za njima slede Irci (32 odsto) i Nemci (30 odsto). Sa druge strane, Finci (17 odsto), Estonci (16 odsto) i Danci (16 odsto) nemaju ustaljenu naviku onlajn kupovine na nedeljnom nivou.

Istraživanje pokazuje da se onlajn kupovina mnogo češće obavlja na nedeljnom nego na dnevnom nivou. Ovo može biti posledica činjenice da ljudi ređe onlajn kupuju artikle za svakodnevnu upotrebu. Na primer, odeća i obuća predstavljaju daleko najpopularniju kategoriju (prosek za EEZ je 48 odsto), zatim slede karte (34 odsto), elektronski uređaji (33 odsto) i knjige (31 odsto).

Stvari koje ljudi najviše kupuju razlikuju se od zemlje do zemlje, a rezultati su ponekad iznenađujući:

• Britanci koji kupuju onlajn (33 odsto) duplo više kupuju namirnice na internetu od njihovih najbližih kontinentalnih suseda u Holandiji (16 odsto), Francuskoj (15 odsto) i Belgiji (13 odsto);
• Grci koji kupuju onlajn rezervišu putovanja na daleke destinacije putem interneta četiri puta češće nego njihove balkanske komšije u Hrvatskoj;
• postoji regionalni trend koji pokazuje da su Finska (31 odsto), Švedska (22 odsto) i Norveška (22 odsto) jedine zemlje u kojima više od petine onlajn kupaca učestvuje u onlajn kockanju.

Onlajn kupovina u Srbiji

Najnovije MasterIndex Srbija istraživanje sprovedeno u septembru 2016. godine pokazalo je da aktivni korisnici kartica u Srbiji godišnje obavljaju 13 onlajn transakcija u proseku, što ukazuje da ima prostora za unapređenje u ovom segmentu. Preko interneta se najčešće kupuju odeća i obuća (44 odsto) i elektronika (33 odsto), dok 18 odsto ispitanika plaća svoje račune onlajn. Domaći veb šopovi su popularniji od inostranih (79 odsto nasuprot 50 odsto svih odgovora), dok četvrtina ispitanika koristi sajtove sa kuponima za grupnu kupovinu.

Stavovi se razlikuju i u pogledu na metodu onlajn kupovine. U Češkoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj je onlajn bankarstvo duplo popularnije od plaćanja karticama. međutim, u zemljama kao što su Velika Britanija, Francuska, Španija, Irska i Italija, kartice su najpopularnije sredstvo plaćanja. Istraživanje je takođe obuhvatilo nove metode plaćanja kao što su elektronski novčanici, bankarske aplikacije i skeniranje QR kodova – ukazujući na veliki potencijal za razvoj u ovim oblastima. Iako postoji velika otvorenost za isprobavanjem novih tehnologija širom Evrope, interesovanje za njih još uvek se nije pretočilo u praksu – na primer, internet kupci u Španiji iskazali su veliko interesovanje za e-novčanike u teoriji, ali oni zaostaju za Norvežanima (20 odsto), Grcima (20 odsto) i Fincima (19 odsto) kada je u pitanju realna upotreba ove mobilne tehnologije.

Zašto Srbi u većoj meri ne koriste onlajn kupovinu?

MasterIndex Srbija istraživanje pokazalo je da je briga o sigurnosti onlajn kupovine glavna prepreka za trećinu ispitanika (31 odsto), ali i da 30 odsto ispitanika nikada ništa nije kupovalo preko interneta. 

Jelena Ristić je rekla da je finansijska edukacija  od ključne važnosti kako bi korisnici u većoj meri počeli da koriste onlajn plaćanje kao praktičnu platnu opciju, i dodala je da banke u Srbiji već nude različite kartice koje omogućavaju sigurnu e-trgovinu, kao i da će uvođenje opcije za plaćanje karticama u javnu upravu svakako doprineti popularnosti ove platne metode. 

Uprkos različitim trendovima, stanovnici Evrope dele slične brige u pogledu onlajn kupovine. Strah od prevare je glavni razlog zašto ljudi ne kupuju onlajn u svim zemljama gde je istraživanje obavljeno, a ovaj strah je posebno izražen u zemljama kao što su Grčka (71 odsto) i Španija (64 odsto), nasuprot Danskoj (46 odsto).

Kada je u pitanju prekogranična e-trgovina, za neke narode poverenje predstavlja veći problem. Francuski onlajn kupci koji nikad ne kupuju iz drugih zemalja skoro duplo češće od Španaca i Italijana navode nepoverenje u strane sajtove kao razlog za taj postupak, a u poređenju sa Poljacima i Česima čak četiri puta češće.

Glavni razlog zašto ljudi ne kupuju onlajn iz inostranstva nisu nepoverenje ili brige oko sigurnosti, već dostupnost dobrih opcija u sopstvenim zemljama. Istraživanje pokazuje da 40 odsto onlajn kupaca iz Finske i Poljske koji ne kupuju iz inostranstva smatraju da sajtovi za e-trgovinu u njihovim zemljama zadovoljavaju njihove potrebe, a sličan stav su iskazali i kupci u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.

Zaključak je da postoji jak potencijal za rast prekogranične e-trgovine, s obzirom da prosečno preko 40 odsto onlajn kupaca u Evropi već obavlja kupovinu preko interneta iz veb šopova van svoje zemlje bar jednom godišnje.

Ono na čemu će morati da se radi kako bi se taj potencijal za rast, kako u domaćoj, tako i u prekograničnoj trgovini, ostvario su izgradnja poverenja u e-trgovinu i stalno unapređenje ponuda i uslova za kupovinu putem interneta.