Iako je generacija Z pokretačka snaga digitalizacije, njihovi predstavnici na prvo mesto stavljaju kontakt licem u lice nakon pandemije. Kao pametni kupci, traže dobar odnos cene i kvaliteta i voljni su da kupuju putem interneta. Za njih su beskontaktna plaćanja mobilna, baš kao i druge finansijske usluge.
Kompanija Mastercard objavila je rezultate istraživanja sprovedenog u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) o stavovima i ponašanju generacije Z („Gen Z“), najmlađe grupe potrošača koja postavlja buduće tržišne trendove. U 11 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, ispitanici starosti 18-24 godine predstavljaju 7,2 odsto stanovništva (približno 11,5 miliona) i njihov značaj za ekonomiju raste – podaci za Srbiju pokazuju da ova generacija ima 8,5 odsto ukupne populacije.
Novo istraživanje kompanije Mastercard otkriva da iako su mladi okruženi i „uronjeni u“ digitalne tehnologije, odnosi i kontakti licem u lice za njih su od najveće važnosti. Takođe su angažovani u rešavanje društvenih i ekoloških izazova, očekujući da će i brendovi učiniti isto. Ovi, uvek povezani, pametni kupci očekuju da će proces kupovine i korišćenje finansijskih usluga biti obavljeno brzo i praktično. Oni žele da kupuju putem interneta i pristalice su mobilnih beskontaktnih plaćanja, kao i mobilnog bankarstva.
Mastercard studija prikazuje mladu generaciju kao ljude koji se finansijski oslanjaju uglavnom na svoje roditelje, ali pokušavaju da diverzifikuju svoje izvore prihoda. Prosečni mesečni prihod predstavnika generacije Z u Centralnoj i Istočnoj Evropi iznosi 450 evra.
Gotovo za svakog trećeg od njih (30 odsto) roditelji i dalje predstavljaju glavni izvor prihoda, dok 19 odsto ima posao sa pola radnog vremena i 32 odsto sa punim radnim vremenom. Podaci za Srbiju govore da čak 55 odsto ispitanika finansijski zavisi od roditelja, dok sa druge strane, svaki četvrti ima stalan posao, a zanimljivo je da čak 77 odsto njih razmišlja o pokretanju svog posla. Osećaju se zavisnim od pomoći roditelja i promena ovakvog trenutnog stanja im je prioritet u bliskoj budućnosti. Njihovi glavni ciljevi su završetak školovanja i sticanje prvog profesionalnog iskustva.
U budućnosti žele da zarađuju oko 2000-3000 evra, dovoljno da izdržavaju porodicu, kao i da uštede za stan i odmor ili povremena putovanja.
Ljudi i vrednosti pre novca
Iako je novac važan, odnosi sa drugim ljudima su nešto što generacija Z najviše ceni. Više od polovine predstavnika generacije Z (51 odsto) potvrdilo je da u životu postoje značajnije stvari od novca. Na pitanje o vrednostima koje su za njih najvažnije, najčešće su odgovarali: porodica (67 odsto), zdravlje (60 odsto), prijatelji (45 odsto) i ljubavni život (43 odsto). Suprotno uobičajenom shvatanju, po njihovom mišljenju ništa ne može zameniti razgovore uživo i 64 odsto ispitanika više voli da provodi slobodno vreme sa drugima (posebno sa prijateljima) nego da budu sami.
Ispitanici iz Srbije se ne razlikuju previše od svojih vršnjaka u CIE regionu – i oni stavljaju porodicu na prvo mesto (75 odsto), a brinu ih troškovi života (55 odsto), zaposlenje (52 odsto), budućnost planete (36 odsto) i cene stanova (32 odsto).
Takođe, njima je stalo i do socijalnih i ekoloških pitanja. Skoro polovina ispitanika iz CIE (45 odsto) izjavila je da vrši donacije raznim fondacijama i nevladinim organizacijama, a 34 odsto volontira. Kada razmišljaju o budućnosti, stanje naše planete je jedna od njihovih najčešćih briga (40 odsto).
Pametni kupci postali su digitalni
Prva generacija rođena u doba široke dostupnosti interneta neraskidivo je povezana s digitalnim svetom. Oni intenzivno koriste društvene mreže kako bi bili u toku sa dešavanjima, komunicirali s prijateljima i sledili svoje strasti. Najaktivniji su na YouTube-u (91 odsto), Instagramu (82 odsto) i Facebook-u (77 odsto).
Mastercard studija pokazuje da čak 70 odsto ispitanika iz CIE koristi društvene medije kao primarni izvor informacija i inspiracije, a 73 odsto svakodnevno razgovara sa svojim prijateljima putem aplikacija za razmenu poruka. Takođe, barem jednom nedeljno uživaju u digitalnoj zabavi, strimovanju muzike (89 odsto), filmovima (74 odsto) ili igranju video igara (67 odsto). Ispitanici iz Srbije takođe najviše koriste YouTube (93 odsto) i Instagram (90 odsto), a zanimljivo je da većina njih ne uzima preporuke influensera zdravo za gotovo (71 odsto).
Za ovu tehnološki naprednu generaciju koja je uvek onlajn, e-trgovina je prirodno okruženje – 76 odsto kupuje putem interneta barem jednom mesečno, uglavnom odeću (60 odsto), hranu (45 odsto) ili proizvode za lepotu i negu (41 odsto). U isto vreme, oni su kupci koji obraćaju pažnju na cene i vole promocije. Njih 74 odsto kaže da uvek istraže ponude raznih trgovaca pre završetka kupovine, a 77 odsto proveri da li je proizvod na akciji negde drugde.
Besprekorno korisničko iskustvo
Dok kupuje putem interneta, ova generacija ujedno usvaja digitalna plaćanja. Međutim, njihovi najpopularniji oblici variraju od zemlje do zemlje. Dok su debitne kartice najčešći način plaćanja putem interneta u Grčkoj, u Ukrajini prevladavaju mobilni novčanici kao što je Masterpass, a BLIK je osvojio Poljsku. U isto vreme, iako su digitalno napredna generacija, 41 odsto generacije Z plaća pouzećem, a ova metoda je posebno popularna u Srbiji (67 odsto) i Bugarskoj (60 odsto).
„Predstavnici generacije Z uzimaju praktičnost koju tehnologije donose zdravo za gotovo. Brendovi koje žele da vladaju njihovim digitalnim svetom moraju im ponuditi jednostavnost, brzinu i besprekorno korisničko iskustvo, i da po mogućnosti, sve to bude dostupno na njihovom pametnom telefonu. Ovo se odnosi na kupovinu, plaćanja, finansije i sve druge vrste usluga. Važno je pratiti preferencije generacije Z, jer su upravo to prevladavajući tržišni trendovi budućnosti“, prokomentarisala je Marta Zičinska, direktorka za marketing i komunikacije za tržišta Centralne i Istočne Evrope u kompaniji Mastercard.
Beskontaktno jednako mobilno
U oflajn kupovini mladi preferiraju bezgotovinska plaćanja koja im pružaju željenu praktičnost i brzinu. 80 odsto ispitanika u Mastercard studiji plaća karticom, a 61 odsto je koristi češće od gotovine. Jedna od glavnih prepreka za plaćanje karticom je nedostatak POS terminala u trgovinama. Čak 41 odsto mladih veruje da je broj mesta koja prihvataju plaćanja karticama još uvek premali.
Istovremeno, beskontaktna plaćanja postaju sve popularnija, jer 58 odsto potrošača iz generacije Z već koristi ovu metodu, a 29 odsto planira da je koristi u budućnosti. Iako postoje zemlje CIE, gde su beskontaktna plaćanja već veoma popularna (Poljska – 79 odsto, Češka – 76 odsto, Slovenija – 67 odsto), neka tržišta tek treba da uhvate korak sa trendovima (Bugarska – 19 odsto, Srbija – 32, Grčka – 36 odsto).
Takođe, generacija Z je grupa potrošača koja želi da plaća svojim mobilnim uređajima. Mobilna beskontaktna plaćanja omogućena su kroz Mastercard tehnologiju tokenizacije. Čak 38 odsto mladih iz CIE već plaća beskontaktno mobilnim telefonom, a 36 odsto to želi činiti u budućnosti.
Bankarstvo kroz aplikacije
Pored kupovine ili drugih usluga, mlada generacija rado koristi i digitalna rešenja u bankarstvu. U ovom istraživanju kompanije Mastercard, 82 odsto ispitanika iz CIE izjavilo je da ima račun u banci. Istovremeno, bankarske mobilne aplikacije vrlo su popularne među svim korisnicima generacije Z. Za njih je dobra mobilna aplikacija jedan od najvažnijih faktora pri odabiru finansijske institucije (28 odsto), pored njene reputacije (40 odsto), nivoa korisničke usluge (33 odsto) i ponude (28 odsto).
