MARKO ČADEŽ: Evropska unija nije kompletna bez Zapadnog Balkana

U 2020. godini očekujemo sasvim konkretna rešenja za privredu regiona. Majski samit u Zagrebu bi trebalo da definiše modele lakše saradnje našeg regiona sa EU, a primena tih rešenja bi mogla da počne u vreme nemačkog predsedavanja EU, u drugoj polovini ove godine. Pri tome, veoma je važno da počnemo sa konkretnim olakšicama, da privrednici što pre osete koristi dogovorenih rešenja

Marko Čadež: Bitno je da se zagrebački samit ne svede na niz političkih poruka o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, nego da vidimo šta konkretno možemo da uradimo za privredu i ekonomije regiona

Za nas je samit o Zapadnom Balkanu, početkom maja u Zagrebu, veoma značajan, jer naš region vraća u fokus Evropske unije koja je proteklih godina bila opterećena internim problemima, pre svega Bregzitom. Činilo se da ovaj region nije bio prioritet Brisela i dobro je da se vraćamo toj temi. Jer, Zapadni Balkan je deo evropskog projekta. Mi smo deo evropskog ekonomskog sistema, mnogo više nego neke članice EU. Evropska unija je glavni spolјnotrgovinski partner i najveći investitor u regionu, naše privrede najviše izvoze u EU, povezani smo proizvodnim i dobavljačkim lancima, deo smo tog prostora. Zato Zapadni Balkan ne treba posmatrati kao prostor na koji se Evropska unija proširuje, nego kao region kojim se Unija kompletira.

Ovako je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), odgovorio na naše pitanje o značaju razgovora koje je 5. februara vodio u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije u sklopu pripreme za samit o Zapadnom Balkanu, koji se održava početkom maja u Zagrebu. “Došli smo u Evropsku komisiju sa sasvim konkretnim temama, razgovarali o konkretnim pitanjima i problemima privrednika i naišli na veoma dobre reakcije i spremnost da zajednički na tome radimo“, rekao je tada predsednik PKS u Briselu, nakon razgovora sa Kristijanom Danijelsonom, generalnim direktorom Direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pridruživanje.

U ekskluzivnom intervjuu za ovaj broj Magazina Biznis, Čadež dodaje:
– Bitno je da se aktivnosti uoči zagrebačkog samita ne svedu na niz političkih poruka o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, nego da vidimo šta konkretno možemo da uradimo za privredu i ekonomije regiona.

• A šta to konkretno može da se uradi, kako bi se već u ovoj godini olakšalo poslovanje privrednika?
– Poslovna zajednica Zapadnog Balkana koju predstavlja Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke, kao zajednička regionalna privredna komora, već dve godine se zalaže da Evropska unija regionu omogući inkluzivno proširenje. To znači da EU zapadnobalkanskim ekonomijama omogući integraciju u određenim oblastima, čim ispunimo tražene kriterijume, čim usaglasimo propise, donesemo politike i prihvatimo standarde na tim poljima. I da to odmah počnemo da primenjujemo, ne čekajući da uđemo u EU. To bi za naše kompanije značilo iste uslove poslovanja i povlastice kakve imaju i privrede članica, olakšalo bi im poslovanje i smanjilo troškove, obezbedilo pristup odgovarajućim EU fondovima…

Svako od nas na Zapadnom Balkanu je u nekoj fazi procesa evrointegracija i saradnje sa EU. Ako želimo da naši građani i privreda vide i osete prednosti i direktne koristi približavanja EU, najbolji način je da to što smo usaglasili sa EU propisima i standardima, počnemo odmah da primenjujemo, da se u tom delu uključimo u zajedničko tržište i pre nego što postanemo članica EU. Takvo fazno priključivanje je lakše, bolje i sigurnije i za EU. Posebno kada se zna da je u prošlosti imala probleme primajući zemlje koje nisu bile u potpunosti spremne za članstvo, odnosno za koje nije znala koliko su u praksi sposobne da poštuju i primenjuju standarde EU.

• Da li su neki predlozi definisani konkretnije?
– Predložili smo auto-industriju, prehrambenu i IT industriju, kao sektore u kojima odmah možemo da radimo na konkretnim rešenjima i koji najbrže mogu da se integrišu, da postanu deo jedinstvenog tržišta. Dakle, za nas to predstavlja implementaciju već prihvaćenog u procesu pridruživanja EU.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • NALED IZABRAO REFORME GODINE I PREDSTAVIO SIVU KNJIGU 12: U 2019. godini realizovano 17 preporuka
  • VLADIMIR VASIĆ, GENERALNI SEKRETAR UBS, O PLATIMATIK REŠENJU ZA AUTOMATIZOVANU NAPLATU RAČUNA: Može li 12 miliona računa građana da se plati elektronski
  • REČ ORGANIZATORA KOPAONIK BIZNIS FORUMA 2020: Industrija 4.0 – pokretač snažnog rasta
  • BIZNIS DODATAK – SVETSKA BANKA
  • U IZVEŠTAJU SIGMA, OECD VISOKO RANGIRAO AGENCIJU ZA PRIVREDNE REGISTRE: Jedan od digitalnih šampiona u Srbiji
  • TRAG FONDACIJA IMA GLAVNI MOTIV: DA DOBRO NE OSTANE SKRIVENO: Filantropsko srce u nagradi Virtus
  • TV SLIKE I PRILIKE: Kad se uživanje pretvori u očajanje
  • ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ZAINTERESOVANE I KOMPANIJE KOJE PROIZVODE AUTOMOBILE: Stiže električni avio-taksi
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2020.
Podelite ovaj tekst: