Za svaku privredu, pa i za srpsku, najvažnija je izvesnost poslovanja. Potrebna su jasna pravila, bez obzira na to kakva su. Naš je utisak da u Srbiji ta pravila nisu baš sasvim jasna i mislim da to nije problem samo za domaće, već i za strane investitore. Sigurna sam da bi i mnogim stranim investitorima odgovaralo da poslovna klima bude izvesnija. Tu pre svega mislim na vladavinu prava, ali i na drugu regulativu važnu za poslovanje

Ne bi bilo fer da kažemo da se ništa nije promenilo nabolje prošlih godina u poslovnom ambijentu u Srbiji, jer promena ima. Ali, ja mislim da su te promene prespore. Ako se nastavi ovim tempom, nikada nećemo stići svet kome želimo da se pridružimo. Zato promene moraju da se intenziviraju, a mi kao država moramo da u svemu postanemo efikasniji. Jer, danas se i svet i biznis menjaju velikom brzinom.

Ako ste prespori, pregaženi ste. Ovako je Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik Delta holdinga, odgovorila na naše pitanje o tome da li se u Srbiji promenila poslovna klima prošlih godina, s obzirom na to da se mnogi predstavnici kompanija, u više poslovnih udruženja, i stranih i domaćih, zalažu da se poboljša poslovna klima i da se unapredi zakonodavstvo.

U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, Marija Desivojević Cvetković govori o ekonomskoj situaciji u Srbiji, o poziciji domaćih i stranih investitora, o tome kako je i zašto Delta ostala jedna od najvećih i najuspešnijih domaćih kompanija, uprkos sudskim procesima koji se vode protiv njenog vlasnika Miroslava Miškovića i naglašava da nije posao države da se bavi biznisom:
– Posao države je da napravi klimu za one koji znaju da vode biznis, kako bi mogli to uspešno da rade, kaže Marija Desivojević Cvetković.

• A kako do bržih ekonomskih promena? Vi ste u vrhu uprave jedne od najuspešnijih srpskih kompanija, kako iz Vašeg ugla to izgleda?

– Kompanija Delta je uspešan sistem i stalno se transformiše. Jer, kada se posmatraju svetske kompanije i tržište, može se zaključiti da se to nekad menjalo u dinamici od pet ili deset godina. Danas se menja znatno brže. Dinamika se meri samo jednom godinom.
Ako se u jednoj godini nešto ne promeni, odnosno ne unapredi u poslovanju, već si zaostao. U kompanijama te to tera da ideš napred. Ako se ne budeš prilagođavao promenama i ako se ne menjaš, bićeš pregažen. I to ne samo da menjaš procedure i principe rada firme, već da menjaš i način na koji misliš. Ako to ne radiš, tvoj biznis će prestati da postoji, a konkurencija će te pobediti. U privatnom biznisu se to vidi veoma jasno, ali nažalost, ne i u javnom sektoru.

• A da li je moguće primeniti taj princip i u državi, kao što je to primenjivo u biznisu, odnosno u kompaniji?

– Zašto ne bi bilo moguće?! Ima i vrlo efikasnih država. Evo, na primer, Estonija. Ta mala država nije imala nikakvu predispoziciju da postane uzor digitalne države u kojoj se gotovo svi poslovi građana i privrede obavljaju elektronski. Estonija nije imala velika prirodna bogatstva, niti je imala veliko tržište, a opet je pronašla model da bude uspešna. Znači, može. A to čudo su napravili ljudi koji upravljaju tom državom. Oni su napravili uspešan model elektronske uprave i poslovanja, koji sada prodaju drugim državama.

• Pa, kakva je ekonomska situacija u Srbiji danas, posmatrano iz ugla jedne od najvećih srpskih kompanija kao što je Delta holding?

– Nekada je bilo lako odgovoriti na to pitanje zato što su zemlje bile manje izložene u odnosu na spoljna tržišta. Bilo je lako da, kad pogledaš jednu zemlju, oceniš kakva je makroekonomska situacija, koliki je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako se kreće inflacija i slični parametri. Međutim, moj je utisak da smo toliko integrisani sa regionom, sa Evropom i sa svetom, da je zbog toga vrlo teško davati ocenu o ekonomskoj situaciji koja bi se odnosila samo na jednu zemlju. Ako se pogleda, na primer, kod nas samo rast BDP-a, onda se može utvrditi da taj rast potiče i od rasta BDP-a u Evropi i u svetu. Zato je potrebno da, umesto što se hvalimo rastom srpskog BDP-a, bolje da pogledamo koliki je taj rast u odnosu na region i na zemlje u našem okruženju. Primer za to se najbolje vidi ako se pogledaju žitarice kao berzanska roba. Do pre nekoliko godina, kad je loša godina i manji rod, cene žitarica rastu, pa se dobije ukupno novca kao kada je rod veći. Sada to više nije slučaj. U Srbiji smo, na primer, prošle godine imali loš rod, ali cene žitarica nisu skočile. Zašto?

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• ISKOSA GLEDANO: Ko se boji cene benzina
• TV SLIKE I PRILIKE: Razmislite pre nego što pozovete – halo, televizija!?
• VEZA SA NAJZNAČAJNIJIM MEĐUNARODNIM MREŽAMA I DATA CENTRIMA U EVROPI Telenor data centar – bezbedno i pouzdano poslovanje
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (3): Razmišljajte o velikom, počnite od malog, rastite brzo
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2018.