ШТА НАМ ПОКАЗУЈЕ МАПА РЕГМПРР НА ПОРТАЛУ АПР-а: Тачан приказ наше суморне стварности

За сваку је похвалу што је Агенција за привредне регистре (АПР), у августу ове године, редизајнирала свој веб портал са Мапом Регистра мера и подстицаја регионалног развоја (Мапа РегМПРР) и корисницима понудила бесплатни увид у податке из овог регистра на много једноставнији и прегледнији начин. На Мапи су приказани збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 25 институција (министарства, покрајински секретаријати, агенције и друге институције), као и други подаци релевантни за регионални развој, на српском и енглеском језику, за три протекле године (2016-2018) и за шест месеци текуће године (јануар-јун 2019).

Подаци на Мапи РегМПРР објављени су за Србију, регионе, области и општине, па се може доћи до информација колико има привредних друштава, предузетника или непрофитних организација, број запослених и незапослених, укупни нето добитак или губитак привредних друштава, предузетника и друго. На порталу Мапе РегМПРР, поред табеларног и графичког приказа података, дати су и основна методолошка објашњења и напомене уз табеле, који се односе на специфичности приказаних података (извештајни период/последње ажурно стање, извор података, обухватност), као и релевантни прописи.

И ту је крај повољних вести, јер ћете се, увидом у основне податке многих општина, сусрести са једним од највећих проблема у Србији: смањењем броја становника и високом стопом незапослености у многим подручјима Републике. Ево неколико примера. Општина Александровац по степену развијености припада другој групи (80%-100% републичког просека). Та општина је према попису становништва из 2002. године имала 29.389 становника, затим је 2011. године имала 26.522 становника, док се за 2018. годину процењује да има 24.223 становника. Незапослена су 2016. године била 2.204 лица, а у првој половини ове године 2.117 лица – дакле, нема велике промене. По квалификационој структури, сада је највише незапослених са средњом стручном спремом, око 680, док са високом стручном спремом посао чека 220 особа. У сваком случају, у прошлих петнаестак година, општина Александровац изгубила је око 5.000 становника!

Ево података за општину из прве групе развијености (изнад републичког просека) – Бачка Паланка. Та општина је према попису из 2002. године имала 60.966 становника, затим према попису из 2011. године 55.528 становника, док се за 2018. годину процењује да има око 52.000 становника! Незапослена су 2016. године била 5.636 лица, а у првој половини ове године 4.592 лица. Јасно је – број незапослених је смањен за непуне три године за око 800 лица, али је број житеља за 16 прошлих година смањен за око 7.000 становника!

Трећи пример је општина из централне Србије – Краљево, која припада трећој групи развијености (60%-80% републичког просека). Краљево је, према попису из 2002. године имало 121.707 становника, тај број се чак повећао на 125.488 становника у попису 2011. године, али се прошле године смањио на нешто изнад 118.000 становника. Број незапослених је 2016. године износио 12.543 лица, па је у првој половини ове године смањен на 10.067 особа. Највише је незапослених за средњом стручном спремом – њих је 3.375, док са високом стручном спремом на посао чека 1.267 особа. Дакле, и Краљево је за прошлих 16 година изгубило око 3.000 становника.

Србија има око 150 општина и све су на Мапи РегМПРР. Можете да прочитате и кад је ко добио подстицаје, да прегледате табеле и графиконе. Све је одлично урађено – тачно и транспарентно. Нажалост, ту се истовремено виде и наша трагична демографска стварност и низак степен економског развоја многих српских општина.

Р. Николић

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …