Све што произведемо продамо, или боље рећи, прво продамо, па онда произведемо. Људи праве спискове, јављају нам се и стално траже наше производе, каже власник фарме мангулица Мићун Николић. Ни корона, ни божићни пост нису спречили око 1.500 љубитеља специјалитета ове аутохтоне сорте свиња да дођу на манифестацију „Дани мангулице“, која је одржана на фарми 28. и 29. новембра прошле године
Мићун Николић са супругом Тањом
Мангулица – аутохтона сорта свиња, која датира из времена кнеза Милоша Обреновића, поново брсти жир на планини Радан, на југу Србије. Захваљујући предузимљивом Лесковчанину Мићуну Николићу.
Полицајац, фармер и предузетник, професије које немају додирних тачака, али Николићу је пошло за руком да буде све то. Завршио је полицијску школу и две деценије радио у полицији, а онда је скинуо униформу и 2005. године основао предузеће „Лагуна“ које се бави техничким прегледом возила. Његова породица могла је од тога да живи, али његов немирни дух га је водио даље у пословне воде. У родном селу Добра Вода код Бојника, на планини Радан, оформио је фарму са седамсто оваца. Онда му је пало на памет да чува краве, па је смањио број оваца, данас их има четрдесетак, а на фарму је уселио краве музаре. Имао је и коње и магарце. Али, ни ту се није зауставио, већ је продао краве и 2011. године почео да узгаја свиње мангулице.
Фарма се налази у парку природе Радан на неколико стотина метара од Деливода, а по 10-15 километара су удаљени Рипиводе и Брестовачко језеро, близу је пут који спаја Бојник и Лебане са Медвеђом и Пролом Бањом који ће ускоро бити асфалтиран. Овакав положај изазов је Мићуну за нови посао – већ се припрема да отвори етно село и да се бави развојем сеоског туризма.
Питамо га зашто се после оваца и крава определио за мангулицу.
– У Димитровграду сам први пут пробао производе од мангулице. То ми се јако допало, па сам решио да чувам ту сорту. На Радану имам велико имање, преко седамдесет хектара, идеалне услове за ову запостављену свињу која није много захтевна. Прве три свиње купио сам у Димитровграду, а онда сам их набављао свуда по Србији где нађем. Тренутно имам око 800 свиња, а чувао сам и по хиљаду. Чуо сам да један човек у Кузмину такође чува око осамсто свиња, али ја величину фарме не мерим по броју, већ по томе колико имам расплодних грла и крмача. Нисам сигуран да ли је моја фарма највећа у Србији, али је свакако једна од највећих, прича Мићун за Економетар.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ИМАТИ ЖИГ ЧУВАРКУЋА
- КРОЗ ПРОГРАМ НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ САРАДЊЕ ДО ЗАПОСЛЕЊА: Бесплатне обуке за професионалне возаче камиона
- САЈАМ ГУЛФУД – ВЕЛИКА ИЗВОЗНА ШАНСА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ: Храна из Србије пронашла пут до Дубаија
- Следећи број Економетра излази 6. априла 2021.
