У Београду је имао три кафића, маштовито дизајнирана, осмишљеног садржаја и програма, а у Мадриду, где је живео и радио девет година, надалеко чувен кафић „Оливера“. Кафић је продао и вратио се у Београд. Али „Оливера“ у Мадриду и данас је култно место окупљања, без промене ентеријера, са огромном сликом Оливере Катарине, преко целог зида

Мане Шакић (Београд, 1971), ликовни уметник, издваја се несвакидашњом појавом и лепотом, господством, елеганцијом и давно заборављеним манирима, васпитањем стеченим у породици интелектуалаца и уметника. Издваја се и именом. Према речима његове славне мајке Оливере Катарине, гене је повукао на њеног оца Буду, капетана брода: уме да буде као оркан, али и да ћути, миран, но ипак врло темпераментан и импулсиван. Име је добио по другом деди, Оливерином свекру, оцу Миладина Шакића, трагично страдалог, харизматичног политичара. После две године студија на Теолошком факултету, уписао је Факултет ликовних уметности и дипломирао код професора Моме Антоновића, 1995. године. Имао је само 16 година када му је погинуо отац. Мане је одлучно рекао мајци Оливери да не брине, он ће преузети бригу и терет, биће – „глава породице“. Тако је и било. Морали су да продају и викендицу и очев стан и много тога поштено стеченог током јединствене светске каријере Оливере Катарине, да би се ишло даље, школовало, радило, зарађивало и скромно живело.
Мане је одлучан, талентован, традиционалних, да не кажемо конзервативних породичних схватања, јаких етичких и моралних постулата, лепих манира, и надасве успешан млад човек и уметник! Толико је успешан сликар да му се у свету платна продају по цени од неколико десетина хиљада евра! Овде, у Београду, на недавној, тек трећој самосталној Манетовој изложби у родном граду, изложби названој „Упориште“ у простору такозване Титове банкет сале хотела „Славија“, и без неке велике медијске помпе, продао је неколико слика, великог формата. Две, „Идеалиста“ и „Судија Ла Косте“, акрил на платну, купио је менаџер београдске „Мадере“ и већ се налазе у овом чувеном ресторану, на трајни увид бројним гостима! И још нешто, због чега разговарамо са Манетом за магазин Економетар: у Београду је имао три кафића, невероватно маштовито дизајнирана, осмишљеног садржаја и програма, а у Мадриду, где је живео и радио девет година (1999-2008), надалеко чувен кафић „Оливера“. Кафић је продао и вратио се у Београд. Али „Оливера“ у Мадриду и данас је култно место окупљања „крем де ла крема“, без промене ентеријера, са огромном сликом Оливере Катарине, преко целог зида. Мане и ја седимо уз капућино и причамо, „као у једном париском локалу“, како гласи стих чувене Оливерине песме, на Врачару, „Код капетана“.

Опширније у штампаном издању