Произвођачи вина морају да прате технолошка и научна достигнућа и поштују правила понашања која припремају врсни познаваоци ове пољопривредне области, упозорава Божидар Александровић, један од највећих винара у Србији и региону

Једна од битних грана пољопривреде је виноградарство које је дуги низ година било запостављано, делом и због тога што су сва приватна добра под виноградима била национализована. Тек последњих година виноградарство доживљава ренесансу која, истини за вољу, тече споро. Али, битно је да сваки произвођач вина буде стрпљив и да има у виду чињеницу да је до првог рода грожђа, које се може користити за прераду, потребно да протекне четири-пет година од садње чокота.

Управо овог октобра, многе винаре узнемирио је текст Нацрта закона о виноградарству и продаји грожђа који припрема Министарство пољопривреде Србије. Закон је, свакако, неопходан и због уређења услова под којима је могуће гајити винову лозу, производити, продавати и извозити вино на страна тржишта, и све то у складу са прописима Европске уније. Било је крајње време да се коначно и званично верификује ова вредна и значајна пољопривредна грана.

Како се виноградарством не баве само велики и већ афирмисани произвођачи вина, већ и они који винову лозу гаје на два-три хектара земље или и мање, управо ти људи су се нашли погођени једном клаузулом из Нацрта закона о виноградарству, којом се, наводно, предвиђа да сваки винар мора да запосли – енолога. У култној ТВ емисији „Знање на поклон“, жучно је реаговао винар Драгомир Милетић, истичући „да ће га нови закон уништити“, да он не може да запосли енолога за којег би годишње морао да издваја 5.000 евра. Жалио се овај винар и да ће морати да се одрекне виноградарства и продаје вина, иако је то једини приход породице која се по традицији, скоро читав век, бави управо овом пољопривредном граном.

Опширније у штампаном издању