На плантажи од једног хектара под леском годишње се може “убрати” око 15.000 евра

Сви имају добре мисли, идеје и намере, али их ретки спроводе у дело. Када се дипломирани инжењер организације рада Зоран Томић (1957) власник приватне фирме “MARKUS CО” из Ваљева, одлучио да под леском засади плантажу од четири хектара, један детаљ за њега је био врло битан али и симболичан – леска је воћка која најраније цвета у природи. Међутим, уз овај природни дар она, уз ретке изузетке, богато награђује оне који је посаде и негују. Док смо скоро омамљени чудесно згуснутим зеленилом пролазили између жбунова леске на плантажи у селу Белошевцу, Томић наглашава да је у нашој земљи ова производња несхватљиво запостављена.

У Србији има мало плантажа у пуној родности. Последње анализе показују да се код нас произведе једва осам одсто домаћих потреба за овим воћем. Некадашње плантаже на Косову и великим пољопривредним добрима запуштене су или су уништене. Највећи део потреба домаћег тржишта задовољава се увозом и то претежно из Турске, што представља значајан одлив девизних средстава и сугерише да би подизање нових засада било од ширег друштвеног значаја. Лично сматрам да је леска воћка будућности, јер је веома тражена и уложени труд богато узвраћа. Лако се гаји, рађа редовно, не нападају је болести и врло је отпорна на мразеве и то до минус 30 степени. Уз све ово, плодови могу дуго да се чувају, односно по потреби да “сачекају” најбољу тржишну цену – вели Томић.

Да ова “ода” лески, која је само “тврда” за онога који зуба (читајте идеја) нема, није само сладуњава прича. Томић је то за Економетар потврдио примерима из личног искуства. Иако има плантажу од четири хектара, као пример је навео засад од једног хектара на коме, по стручним нормативима, треба да буде засађено 500 жбунова.

Сваки жбун, односно дрво леске, у просеку донесе између три и пет килограма плодова. С обзиром на то да је садашња цена лешника на тржишту 10 евра, рачуница говори да један хектар годишње донесе приход од преко 15.000 евра. За оне који се одлуче за “комотнију” хобистичку, успутну или пензионерску варијанту и под леском засаде око осам ари, имаће допунски приход од 200 до 300 евра месечно. Што се тиче пласмана, наш саговорник тврди, да ту нема никаквих ограничења и проблема, с обзиром на то да је производња у свету и код нас дефицитарна, док тражња лешника из године у годину расте. Предност лешника у односу на остало воће јесте што се лако чува, транспортује и у било каквим другим физичким манипулацијама, не губи на количини и квалитету.