Ако никоме ниси ништа поклонио, никоме ништа добро учинио, не можеш онда ништа ни ти да очекујеш. Све ово што радим не радим оптерећен зарадом, мени је драго да овде људи желе да дођу, и да одлазе задовољни, каже Рудан који већ осму годину организује сликарску колонију у свом дворишту
Око сеоске куће Миодрага Рудана успевају плодови необичних боја и облика. Ономе ко у мају или августу посети његов салаш, прво слике упадају у очи и заустављају дах, јер је призор потпуно необичан. Плодови окућнице Малог Мише, како је општеприхваћени надимак домаћина, слике су наших реномираних академских уметника настале у последњих седам година управо овде. Рудан је за њих припремио посебну терасу и ту их излаже за време колоније која је широм земље пронела име свог власника. Нема оног ко овде борави током сликарске колоније, или ко само сврати, а да не оде са причом о срдачном, готово братском доброчинству и гостољубљу домаћина, о његовом необичном салашу и раскошној трпези, али и о несвакидашњој уметничкој ризници која овде настаје.
Миодраг Рудан из места Змајево поред Новог Сада могао је бити добар алатничар у „Југоалату“ са пристојном зарадом, али нити су тако хтеле власничке вратоломије у нашој земљи, нити су се са тим могле задовољити његова енергија, радозналост и способност. Осим што је и сам био спортиста, па онда активан у јачању одбојкашког клуба „Војводина“, Миодраг је средином осамдесетих одлучио да се бави и ратарством.
– Код једног нашег комшије који је живео у Америци, видео сам сејачицу за кромпир коју је увезао из Швајцарске. Питао сам га колико сеје по јутру, а он ми одговорио 80 немачких марака. Тада је моја плата у „Југоалату“ износила 250 немачких марака. А та сејачица могла је дневно да засади кромпир на 15 јутара. Купио сам машину и почео да се интензивно бавим гајењем кромпира, сејао сам га и брао машински, имао сам и дубок бунар, и уз добро заливање одличан род. Био је то леп хоби који ми је омогућио да путујем, да идем да видим како други људи живе, и обишао сам целу Европу, прича нам Миодраг Рудан.
Опширније у штампаном издању
