Радослав Петровић напустио је Београд 1995. године и у Врчину створио рај у коjeм негује и одгаја засад 2.200 врста ружа. Његови су клијенти из готово свих европских земаља. Једини Србин у Светском алманаху љубитеља ружа

Министарство пољопривреде је, почетком маја, угостило 25 новинара из европских земаља и у програм њихове вишедневне посете уврстило и одлазак у Врчин. Посета је била пун погодак. Инострани новинари су провели пријатан дан у друштву Радослава Петровића, заљубљеника у свет ружа, који данас на хектару плодне земље ствара мали рај. Врчинци су им приредили и леп дочек, али ружичњак Радослава Петровића је све њих до те мере инспирисао да су касније са искреним дивљењем писали и у микрофон говорили о овом, по свему необичном човеку и његовом делу.

Шта је рођеног Дорћолца навело да са супругом Душанком и тек рођеним ћеркицама Београд замени Врчином и одлучи да у њему стално живи?

– Рођен сам пре 51 годину у Симиној 9, у строгом центру Београда. Много година касније смо супруга и ја, запослени на ВМА, добили стан на Цераку и тамо живели извесно време. Средином турбулентних деведесетих година, када се састављао крај с крајем, одлучили смо да продамо стан и купимо какву-такву кућу изван Београда, у жељи да водимо здравији живот. Врчин нам се учинио привлачним, до ВМА и радног места могли смо да стигнемо за 25 минута, па смо купили кућу за тадашњих 65.000 марака – прича за Економетар Радослав Петровић и признаје да тада није ни сањао да ће живот посветити ружама.

Опширније у штампаном издању