Предузећа се још увек боре да повећају тражњу и да се врате у нормалу. Сада се реализују послови договорени пре кризе или нешто мало у току кризе, а нови послови се не закључују. Зато би држава требало да понуди нове мере којима се унапређује конкурентност домаће привреде, што значи: административно растерећење, смањење пореза, доприноса, накнада и такси, поручују саговорници Економетра
Српску привреду, а посебно сектор малих и средњих предузећа као њеног најрањивијег дела, ове године очекују прилично нестабилни услови пословања. Пројекција већине фирми је да ће 2020. завршити са падом прихода од 15 до 25 одсто. Да је тешка ситуација, видимо по броју предузећа која су се јавила за програм мера државе, јер је помоћ скоро свима била потребна. Иако је исплата минималца значајна подршка, све остало је одлагање текућих плаћања и субвенционисани кредити који ће доћи на наплату од наредне године. Велики проблем, поготово за МСП, јесу бројни парафискални намети и таксе локалних самоуправа, као и порез на имовину и слични трошкови који су велико оптерећење у ситуацији када се не ради или је обим посла смањен. Држава би морала да смањи оптерећења привреди јер је то једини начин да се одржи пословање и очувају радна места.
На овај начин је Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, оценио стање српске привреде и очекивања у пословању за ову годину. Фирме се у овом моменту, како он каже, још увек боре да повећају тражњу и да се врате у нормалу.
– У базичним, великим, индустријама које се тичу производње делова и опреме за аутомобиле, у текстилној, у индустрији намештаја и туризма, као и индустријама забаве и културе, проблеми су огромни. Сада се види тренд да се готово све што се ради односи на послове договорене пре кризе или нешто мало у току кризе. Нови послови се не закључују. Сајмови су отказани и одложени, нема нових пословних контаката и договора – каже Рајић за Економетар.
Према његовим речима, приоритет у овој кризи је да се компанијама да прилика да одрже пословање и запосленост колико могу.
– То значи да се намети за компаније које нису радиле, привремено смање. Треба видети за парафискалне намете шта може да се укине, а шта да се смањи, и то у складу са прометом компаније. Такође, фирмама треба да се дозволи наплата ПДВ-а по реализацији, поготово малим предузећима, јер ако се ПДВ не плати по реализацији, а рокови плаћања су се продужили, то је велики извор неликвидности – оцењује Рајић.
И у Развојној агенцији Србије (РАС) наглашавају да је ово период великих изазова и неизвесности. Директорка Сектора за подршку МСП у Развојној агенцији, Јелена Цвијановић, истиче да предузећа очекује смањење издатака у наредном периоду, смањење могућности за улагање у истраживање и развој и мањак ликвидности.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ПРЕМА АНКЕТИ УНИЈЕ ПОСЛОДАВАЦА СРБИЈЕ: Од корона-удара највише страдала мала предузећа
- АПР ПРЕДСТАВИО ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ: Јавна предузећа губитници, прерађивачка индустрија у плусу
- ВЕЉКО ЈОВАНОВИЋ, САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ЗА СЕКТОР ПОЉОПРИВРЕДЕ: Домаћи произвођачи су нам у фокусу
- НОВА ПОНУДА ДДОР ОСИГУРАЊА – ОДГОВОР НА КОРОНА КРИЗУ: Осигурање од ковида-19, на одмору у земљи и иностранству
- KОМПАНИЈА „ЈАДРАН“ ОБЕЛЕЖАВА 70 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА: Градитељи нових димензија
- Следећи број Економетра излази 8. септембра 2020.
