Na početku 2018. godine mogli smo da vidimo primetno ubrzanje ekonomske aktivnosti, pošto je zabeležena dobra stopa rasta BDP-a za prvi kvartal 2018. godine od 4,6 odsto međugodišnje, premašujući sva očekivanja.
Rast je uglavnom podržan stabilnom privatnom potrošnjom i znatnim oporavkom investicija. Inflacija se kretala ispod ciljnog koridora proteklih meseci, uglavnom kao posledica visokog baznog efekta, dok su nastavili da se poboljšavaju indikatori tržišta rada. Što se tiče ekonomske politike, fiskalna politika je postala ekspanzivnija, dok se monetarna politika takođe zadržala na silaznoj putanji.
U prognozi Erste grupe predviđa se nastavak pozitivnih ekonomskih trendova u Srbiji u ostatku godine. Revidirana je ranija cifra rasta za finansijsku 2018. godinu sa 2,9 odsto međugodišnje na 3,5 odsto međugodišnje, pri čemu je obrazloženo da je domaća potražnja ključni faktor rasta. Očekuje se da fiskalna politika ostane ekspanzionistička, pošto izvršenje budžeta u 2017. godini i prvoj polovini 2018. ostavlja dovoljno fiskalnog prostora. Što se tiče monetarne politike, očekuje se da referentna stopa ostane nepromenjena do kraja 2018. godine, pošto je predviđeno postepeno ubrzanje kretanja inflacije u narednim mesecima.
Dobri rezultati po pitanju BDP-a, ubrzanje kreditne aktivnosti i očekivano ukidanje programa kupovine obveznica od strane ECB-a takođe igraju važnu ulogu za prognozu monetarne politike.
BDP: Nastavak boljih ekonomskih trendova
Preliminarna procena BDP-a za prvi kvartal 2018. godine revidirana je naviše, sa 4,5 međugodišnje na 4,6 odsto međugodišnje. U skladu sa očekivanjima, glavni doprinos opštem rezultatu došao je sa strane investicija, pošto su se investicije u osnovna sredstva povećale za veoma dobrih 14,9 odsto međugodišnje, zahvaljujući ubrzanom ciklusu javnih investicija, niskom baznom efektu i nešto većim privatnim investicijama (uključujući SDI). Privatna potrošnja i državna potrošnja takođe su zabeležile ubrzanje, na 3,1 odsto međugodišnje odnosno 2,3 odsto međugodišnje u odnosu na prosek od 1,9 odsto međugodišnje odnosno 1 odsto međugodišnje u 2017. godini. Neto izvoz imao je suprotni efekat, pošto je porast uvoza od 12,5 odsto međugodišnje premašio povećanje izvoza od 9,3% međugodišnje, što je dovelo do negativnog doprinosa eksterne potražnje.
Analitičari Erste Grupe očekuju slična kretanja u predstojećem periodu. Domaća potražnja bi trebalo da obezbedi pozitivan i bolji doprinos, podržan daljim stabilnim profilom privatne potrošnje, ekspanzivnijim fiskalnim stavom i ubrzanjem investicija zahvaljujući ciklusu javnih investicija, ubrzanju kreditne aktivnosti i nešto povoljnijoj poslovnoj klimi. Sa druge strane, predviđa se da će neto izvoz dati negativan doprinos zbog jačih pritisaka na uvoz koji potiču iz boljih rezultata u svim sektorima. Međutim, izvoz bi trebalo da zadrži solidnu dinamiku, na nivou od oko 10 odsto međugodišnje. Stoga, za finansijsku 2018. godinu predviđa se rezultat na nivou od 3,5 odsto međugodišnje.
Monetarna politika: Postepeno ubrzanje inflacije
Indeks potrošačkih cena je iznosio 1,1 odsto međugodišnje u aprilu, što je prema mišljenju ekonomista u Erste-u najniži nivo u 2018. godini, pošto očekuju da će snažni efekt baze početi da postepeno bledi. Takođe, dobri ekonomski rezultati, porast zarada, ubrzanje kreditne aktivnosti i inflatorna očekivanja ukazuju na to da će inflacija početi da se kreće ka sredini ciljnog koridora NBS od 3% +/-1.5pp. Očekuje se da će indeks potrošačkih cena biti na tom nivou sredinom 2019. godine.
Što se tiče monetarne politike, NBS je smanjila referentnu stopu na 3% u aprilu i od tada ju je zadržala na tom nivou. Prognoze kažu da će centralna banka referentnu stopu zadržati na istom nivou u predstojećim mesecima, pošto se očekuje postepeni rast inflacije, početak ukidanja programa kupovine obveznica od strane ECB-a i verovatno veća naklonjenost povećavanju kamatnih stopa Federalnih rezervi pod novim predsednikom. Takođe, nakon više godina fiskalne konsolidacije, očekuje se ekspanzivnija fiskalnu politiku, što predstavlja važnu promenu za miks ekonomske politike u Srbiji. U ovim uslovima, u Erste Grupi predviđaju da NBS bude uzdržana tokom ostatka 2018. godine, uz blago restriktivniji stav kasnije u 2019. godini, nakon potencijalnog podizanja stope ECB-a.
Dinar još uvek pod apresijacijskim pritiscima
Apresijacijski pritisci na srpski dinar iz 2017. nastavili su se u 2018. godini. Od početka godine, dinar je ojačao za 0,3% u odnosu na evro, podržan jačom potražnjom za dinarskim kreditima u bankarskom sektoru, dobrim izvoznim rezultatima i intenzivnijim prilivima portfolio i stranih direktnih investicija (prema izjavama NBS). NBS je nastavila da igra aktivnu ulogu na obe strane na deviznom tržištu.
Što se tiče budućih kretanja, postepeni rast priliva kapitala i povećano kreditiranje u lokalnoj valuti, i dalje će biti faktori podrške dinaru. Sa druge strane, porast uvoza podržan domaćom potražnjom i sezonski faktori igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. S obzirom na to, predviđa se da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan na nivou oko 118-118,5, pri čemu su vrednosti u nižem delu koridora verovatnije u predstojećim mesecima, kao posledica povremenih intervencija NBS.
