Некадашње сменовође у трикотажи, шнајдери, кројачи и ткачи, сада користе шумско богатство за издржавање својих породица. Ћумур је постао њихов нови „бренд“

Некада узданице текстилне индустрије Југославије, са више хиљада квалификованих текстилаца, градови Врање и Вучје су последњих година спали на најниже гране. Већина погона „Јумка“ не ради, као ни Текстилна индустрија Врање, „Слобода“ и друга текстилна предузећа у овом крају. Због тешке економске и финансијске ситуације, многе некадашње сменовође, шнајдери, кројачи и ткачи преоријентисали су се да користе природно богатство које им пружа планина Кукавица и слив реке Ветернице. Чувени текстилци су постали мајстори за „печење пара“, односно прављење ћумура.

– Технологију смо толико усавршили да је наш ћумур најбољи. Не може се замислити припремање квалитетног роштиља и печења без њега. Нема лесковачких ћевапа и пљескавица без нашег ћумура. За роштиљџије правимо ћумур од габровог дрвета који је најквалитетнији и са посебним мирисом. Захваљујући њему и месо је укусније – вели 53-годишњи Зоран Арсић, некада моделар трикотаже „Вучјанка“.

Прављењу ћумура га је, након што је остао без посла, научио таст. Има две ћумуране, једну у дворишту поред куће, а другу високо у шуми. Тамо им се налази колиба где проводе по 15 дана док праве ћумур. Зорану, поред укућана, кад је поруџбина велика, по потреби помажу радници из околних села.

Опширније у штампаном издању