Država ne bi trebalo da koči izvoz mnoštvom procedura, ističe Marina Milović, vlasnica i direktorka firme „Maja promet“, i smatra da je velika šteta što nije realizovana ideja o udruživanju prerađivača i proizvođača u klastere

Bitno je držati korak sa potrebama kupaca i potrošača, obezbediti kvalitet i proizvoda i usluga, stalno se informisati, uspostavljati kontakte, ali i nuditi kreativna rešenja za prevazilaženje tekućih problema i donositi racionalne odluke koje su brzo sprovodive…

To je moto rada i uspeha firme „Maja promet“ iz Beograda, čija je vlasnica i direktorka mlada žena (29), Marina Milović. Studirala je i diplomirala ekonomiju 2007. godine na čuvenom milanskom univerzitetu Bokoni (odlično govori italijanski i engleski jezik). Ističe da je želela da se bavi menadžmentom u kulturi naše zemlje, ali kako je „preduzetnik u duši“ vrlo brzo se uklopila u poslove svog pokojnog oca Dušana, koji je firmu osnovao još 1991. godine.

Majka Dragana ima sopstvenu firmu za proizvodnju sredstava za depilaciju, tako da „Maja promet“ praktično vode Marina i njen brat Marko.

– Ja sam rođena preduzetnica i uvek imam viziju kako da ostvarim sve postavljene ciljeve. Tražim da zaposleni budu dinamični i kreativni, da poslove ne odlažu već da ih što brže završavaju, mada mnogi naši ljudi, nažalost, još nisu stekli takve navike – ističe Marina Milović u razgovoru za Ekonometar, neposredno pred put u Maroko, gde će pregovarati o izvozu meda u ovu afričku zemlju.

Stalni rast prerade i prodaje

Marina se još za vreme studija navikavala na proces rada – prerađivanja, pakovanja i prodaje pčelarskih proizvoda. Za sada još nemaju primarnu proizvodnju meda. Upoznala je rad u Srbiji ali i u svim zemljama regiona. „Maja promet“ je beležila stalni tehnološki napredak koji je omogućavao plasman proizvoda na inostrana tržišta, zajedno sa još šest značajnih prerađivača. Sada upravo završavaju savremeni pogon u Šimanovcima za preradu meda, treba da bude go-tov početkom leta, a potom se nadaju izvozu na tržišta mnogih evropskih zemalja.

– Širenje izvoznih potencijala na veći broj zemalja u Evropi i Africi omogućavaju nam ISO 9001 standard kvaliteta proizvoda, kao i sertifikacija u okviru HASAP sistema upravljanja kvalitetom – kaže Marina Milović.

Ona podseća da je svojevremeno pokrenula inicijativu udruživanja proizvođača meda u klaster zbog značajnih prednosti, ali se proizvođači nisu odazvali.

– Možda i zato što kod nas još nije formirana svest o dokazanim vrednostima klastera koje su nezaobilazne i neizbežne u svim razvijenim zemljama. Drugim rečima, kolege neopravdano sumnjaju da udruživanjem neće dobro proći na tržištu. To je netačno. Jer, najbitnije u našem poslu je otkup, prodaja i širenje pčelarstva, što se, tvrdim, brže postiže udruživanjem i zdravom konkurencijom – kaže naša sagovornica.

Godišnje 2.000 tona meda

Marina Milović naglašava da je med s našeg podneblja izuzetno kvalitetan. Zato smatra da se mnogo štete nanosi kada se govori negativno o nekim „sumnjivim“ proizvođačima:

– Kad god se u medijima pojavi informacija o navodno lošem kvalitetu našeg meda, izvoz se, praktično, zaustavlja, i to traje nekoliko meseci! Smatram da svoju egzistenciju ne smemo da ugrožavamo na taj način – kaže Marina.

Prema procenama, pčelari u Srbiji godišnje proizvedu 2.000 tona meda. Promet svih naših izvoznika meda kreće se između četiri i pet miliona evra, što nije impresivno, ističe naša sagovornica, imajući u vidu da se pčelarstvom u Srbiji bavi 7.000 domaćinstava, čime se, svakako, obezbeđuje i zapošljavanje porodice.

Firma „Maja promet“ je u više od dve decenije postojanja i rada, od 1991. godine do sada, preradila oko 15 tona meda:

– U prošloj godini smo preradili 460 tona, što je trideset puta više! Stalni napredak obezbeđujemo tako što uživamo poverenje onih koji nas subvencioniraju i imaju dokaze da pouzdano poslujemo – ističe Marina.

Tako je firmi „Maja promet“ odobren kredit jedne banke u visini od 50.000 evra, a dobili su još 100.000 evra iz Fonda za razvoj za završetak radova na pogonu u Šimanovcima. Naša sagovornica ističe i da je Agencija SIEPA izuzetno značajna za preduzetnike, jer odobrava sredstva bez povraćaja tražeći, razumljivo, strogu primenu novih znanja i upravljanja ljudskim resursima.

Marina Milović naglašava da je danas, generalno posmatrano, veoma skupo baviti se preradom hrane. To se posebno odnosi na pčelarsku industriju.

– Mi smo konstantno „u makazama“ između pčelara koji su nezadovoljni otkupnom cenom meda i krajnjih potrošača kojima je u interesu da cena tegle meda bude što niža. Zato je neophodno da država podrži srpske proizvode i ne koči izvoz mnoštvom procedura, čime bi se vidno olakšao sam proces proizvodnje i prodaje na inostranim tržištima – kaže Marina Milović, uverena da će izvoz meda u evropske i afričke zemlje narednih godina sigurno biti iznad pedeset odsto ukupne proizvodnje „Maja prometa“.