Влада предвиђа 20 милијарди евра за инфраструктурне радове у следећих 10 година, не рачунајући трошкове финансирања који ће, и уз најповољнију камату, подићи цифру до 35-40 милијарди евра. Сигуран сам да се толики јавни дуг не може финансирати изворним приходима буџета, а поготово не задуживањем државе код банака

Ово је година којом се не можемо похвалити. Ретки су случајеви доброг пословања, који нису ослоњени на монополски положај или припадништво картелу. У многим случајевима релативно добро пословање је последица отпуштања радника и одложеног плаћања обавеза, кроз продужену „Бечку иницијативу“. Пошто се приближава крај 2010. треба веома озбиљно схватити упозорење ММФ-а да ће и 2011. бити тешка година. Фонд очито има шири увид у ситуацију, кроз аранжмане са скоро свим околним земљама, али и глобалну аналитику, који не показује могућност брзог изласка из кризе – оцењује у интервјуу за Економетар Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања.

• Које бисте проблеме домаће економије издвојили као централне?

– Две најочигледније карактеристике домаће економије су недовољан извоз за бољу платнобилансну позицију државе и проблем јавне потрошње. Тако ће бити и надаље, све док се кроз реформу јавног сектора не смањи јавна потрошња, најпре обезбеђењем изворних прихода фонду обавезног пензијско-инвалидског осигурања, највећем појединачном кориснику буџета. То је могуће корпоративизацијом јавних предузећа, претварањем у акционарска друштва и преношењем већег дела акција на ПИО фонд, који би стицао изворне приходе наплатом дивиденди. Нормално, томе треба да претходи озбиљна реформа јавних предузећа, која би довела до тога да апсолутни монополисти постану профитабилни. Реформа мора припремити јавна предузећа и за рад у конкуренцији, што је један од императива европских интеграција.

Опширније у штампаном издању