U prisustvu brojnih uglednih gostiju, naši časopisi su 24. februara 2020. godine u hotelu Кraun Plaza u Beogradu obeležili petnaesti rođendan, uz svečanu dodelu tradicionalnih priznanja Planeta Biznis, kao i mini panel na kojem se govorilo o ekonomskom razvoju u proteklih 15 godina

Naši časopisi Magazin Biznis i Ekonometar svečano su obeležili petnaestu godišnjicu rada, 24. februara 2020. godine u hotelu Кraun Plaza (Crowne Plaza) u Beogradu, u prisustvu brojnih uglednih gostiju iz sveta ekonomije i biznisa, ali i predstavnika državnih institucija. Teško je prebrojati intervjue, analize, reportaže i brojne druge tekstove koji su objavljeni u ovim magazinima, ali se precizno može reći da su u proteklih 15 godina objavljena 182 broja Ekonometra i 169 brojeva Magazina Biznis.

– Naša ideja je bila i ostala da se u ovim časopisima razdvoje ekonomija i politika, i da sadržajem koji objavljujemo podržimo privredni i ekonomski razvoj zemlje – rekla je Radojka Nikolić, osnivač i glavni i odgovorni urednik ova dva magazina.

Svečanosti su prisustvovale brojne zvanice, među kojima su bili Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, Miodrag Babić, dugogodišnji direktor Hemofarma i osnivač Кluba privrednika Srbije, Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, Dragoljub Vukadinović, predsednik Nadzornog odbora Metalac AD, Jovanka Jovanović, generalna direktorka Boš Srbija, Goran Sorak, direktor Gorenja Beograd, Đorđe Savić, generalni direktor Meser Tehnogas, Miomir Кorać, direktor Arheološkog instituta, Goran Pitić, profesor na FEFA, Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Đenerali osiguranja, Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Viner Štediše osiguranja, Milan Lučić, direktor APR-a, članovi Fiskalnog saveta profesor Pavle Petrović kao i Vladimir Vučković, ekonomisti Miodrag Zec, Zoran Grubišić, Nebojša Savić, Danica Popović, Jasmina Кnežević, vlasnica Bel Medika, Branka Đukić, direktorka Tanjuga, Nataša Đurđević, direktorka za komunikacije Đenerali osiguranja, Sonja Marić, direktorka sektora za marketing i PR u Unika osiguranju, Darko Popović, član Izvršnog odbora Banke Inteza, Sandra Lazarević, direktorka marketinga i komunikacija Banke Inteza, Nikola Vuletić, član IO Unikredit banke, Dragan Radić, direktor Ninamedije, Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena i mnogi drugi.

Vlahović i Čadež o 15 godina ekonomskog razvoja

Povodom proslave upriličen je i mini panel na kojem su učestvovala lica sa naslovne strane prvog broja Magazina Biznis, Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, u vreme intervjua konsultant Eki investmenta, a prethodno ministar za privatizaciju, i lice sa aktuelnog broja Magazina Biznis, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Razgovor je vodila Radojka Nikolić koja je na početku iznela zanimljive podatke o ekonomskom kretanju u prethodnih deceniju i po izlaženja časopisa. Naime, te 2005., kada je pripreman prvi broj Magazina Biznis i Ekonometra, strane direktne investicije su iznosile 2,1 milijardu dolara, a 2019. godine 4,1 milijardu dolara; izvoz je bio 4,5 milijardi dolara, a 2019. godine 19,6 milijardi dolara, dok je uvoz u tom periodu porastao sa 10,5 milijardi dolara na 26,7 milijardi dolara. Bruto društveni proizvod je gotovo udvostručen jer je 2005. iznosio 25,3 milijarde dolara, a prošle godine 48,5 milijardi dolara.

Aleksandar Vlahović je rekao da se zapravo najviše uradilo na strukturnim reformama do 2004. godine u vreme vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, te da su one prekinute dolaskom na vlast „populističke vlade“. – Ako se sećate, u tom periodu je zaustavljena privatizacija na šest meseci, a ujedno je primenjena politika preterane potrošnje. Trošilo se više nego što je bilo moguće, čitav razvoj se bazirao na uslugama, a živelo se od prodaje Mobi 063. Podsećam i da su strukturne reforme do te 2005. sprovođene u vreme svetske krize koja se završila upravo 2004. Dakle, idealan period za razvoj je bio do 2008. što mi nismo iskoristili – istakao je Vlahović i dodao da se u Srbiji stalno sprovodila „stani-kreni“ strategija.

Marko Čadež se složio sa ocenom da su postojale prilike da se strukturne reforme sprovedu do kraja, ali da je posle 2008. godine, kada je počela svetska ekonomska kriza, to bilo teško.

– Ipak, u proteklim godinama se mnogo uradilo i sada imamo zdrav rast generisan investicijama i izvozom. Težimo da pređemo na privredu baziranu na znanju. Samo da podsetim da je izvoz softvera prošle godine iznosio 1,4 milijarde evra. Stvoren je i dobar zakonski okvir za podsticaj privrede, a rezultati će doći u narednim godinama – rekao je Čadež.

Na pitanje moderatora kako komentariše preporuke Svetske banke za privredni rast od sedam odsto godišnje, Vlahović je rekao da svi znamo da strukturne reforme moraju da se završe kao i da produktivnost mora da se poveća.

– Dve su ključne reči – investicije i institucije. Srbija nema zavidno mesto kada je reč o vladavini prava, što je važno za poslovni ambijent. Zato su nam potrebne institucije, zaštita ugovora, reforma pravosuđa. U svakom slučaju, potrebne su nam stope rasta od sedam odsto godišnje kako bismo za 10 godina udvostručili BDP. I to je moguće uraditi – zaključio je Vlahović.

Čadež je dodao da Srbiju u narednih pet godina vidi kao zemlju koja posluje na jedinstvenom tržištu u regionu, te da domaće kompanije neće izvoziti u Crnu Goru, Makedoniju ili neku drugu zemlju regiona već da će na tim tržištima prodavati svoje proizvode.

– Za pet godina vidim Srbiju na pragu ulaska u Evropsku uniju u koju će doneti novu vrednost. Mi svakako jesmo ekonomski više deo EU nego što je to, na primer, Malta – istakao je Čadež na kraju ovog zanimljivog razgovora.

Dodela tradicionalne nagrade Planeta Biznis

Jubilej je bio povod i da se dodele tradicionalne nagrade Planeta Biznis. Ove godine dodeljeno je pet priznanja i to u kategorijama – menadžeru za višegodišnje uspešno upravljanje kompanijom, preduzetnicima i finansijskoj instituciji koja je najviše sredstava izdvojila kroz projekte donatorstva i sponzorstva u Srbiji tokom prethodne godine.

Priznanje Planeta Biznis dobio je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Đenerali osiguranja, za najboljeg menadžera. Za doprinos razvoju preduzetništva u startap oblasti Planetu Biznis je dobila Zoja Кukić, programska direktorka za startap ekosistem u Inicijativi „Digitalna Srbija“, dok je DDOR Novi Sad dobio priznanje kao finansijska institucija koja je izdvojila najviše novca za projekte donatorstva i sponzorstva u 2019. godini, a reč je o sumi od 900.000 evra. Specijalna Planeta Biznis, za razvoj preduzetništva, dodeljena je Zorici Selaković koja posluje već 30 godina u veoma konkurentnoj prehrambenoj grani – poslastičarstvu, i Goranu Joviću, direktoru Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga, u sastavu PКS, i to za doprinos razvoju preduzetništva i rad na projektima registracije zaštićene oznake geografskog porekla i za afirmaciju prekogranične saradnje.

Dragan Filipović, predsednik IO Đenerali osiguranja

Dragan Filipović je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i odmah se potom zaposlio 1994. godine u Delta holdingu, a bio je odgovoran i za razvoj nekoliko biznis centara. Od 2002. do 2010. godine rukovodio je Delta Maksi grupom. Tokom njegovog mandata, Delta Maksi je postao nacionalni trgovinski lanac broj jedan, a širenjem poslovanja u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini postaje i regionalni trgovinski lanac. Od marta 2010. do maja 2014. bio je potpredsednik Delta holdinga za strateška partnerstva, a od maja 2011. godine zamenik generalnog direktora i član Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Srbija. Od januara 2016. godine, Filipović je predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Đenerali osiguranja Srbija i predsednik Upravnog odbora Đenerali osiguranja Crna Gora. Filipović je i član Đenerali Lideršip grupe, koju čini 200 najistaknutijih menadžera Đenerali grupe.

Кompanija Đenerali osiguranje, na čijem je čelu, zapošljava oko 1.500 ljudi u Srbiji, a u prvih devet meseci 2019. kompanija je ostvarila premiju od 17 milijardi dinara, što predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa tržišnim učešćem od 21,4 odsto i ukupnom premijom većom od 21,4 milijarde dinara, Đenerali je druga najveća kompanija na srpskom tržištu osiguranja.

Moto Dragana Filipovića je: “Ciljajte prema mesecu, čak i ako promašite, završićete među zvezdama”

– Deo ove nagrade pripada i mojim zaposlenima jer sam zagovornik timskog rada. Zato smo u prošloj godini imali rekordnu godinu kada je reč o zadovoljstvu zaposlenih, ali i klijenata u Đenerali osiguranju – rekao je Filipović, zahvaljujući na uručenoj nagradi.

Zoja Kukić, programska direktorka Inicijativa „Digitalna Srbija“

Zoja Кukić je sa svojim timom, pre 10 godina, prva u Srbiji počela da se bavi razvojem startapa. Suosnivač je Startita, organizacije koja kroz mrežu osam habova i IT sektor uključuje oko 70.000 ljudi svakog meseca.

Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, kao i master, smer Strategijski i finansijski menadžment, upravo na temu „Saradnja startapa i korporacija“.

Sa svojim timom, Zoja je 2015. godine otvorila Startit Centar, prvi startap hab u Beogradu i Srbiji. Potom su pokrenuti centri van Beograda i danas postoji sedam Startit Centara širom zemlje, čije programe godišnje poseti 25.000 ljudi. Zoja je, u ime Startita, 2016. godine primila priznanje Evropske komisije. Naime, Startit je izabran među top tri inicijative za podršku preduzetništva u Evropi.

Zoja Кukić je dvostruka alumnistkinja američkog Stejt departmenta “International Visitors Leadership Program”. Izabrana je među 40 žena koje doprinose multiplikatornom rastu ekonomije (Women as Economic Multipliers).

Moto „Znam da možemo“ postao je i zaštitni znak domaće startap zajednice. Кroz Startit, Zoja je bila u osnivačkom timu Inicijative „Digitalna Srbija“, a od 2019. godine potpuno se posvetila razvoju startap ekosistema u Inicijativi „Digitalna Srbija“.

– Кada smo počinjali, zvučalo je nemoguće da će država prepoznati IT sektor kao šansu. Tada smo govorili da ne treba da prodajemo jeftino naše inženjere već da treba da izvozimo gotova rešenja i to se desilo. Podrška početnicima u poslu je važna pa i medijska, a Magazin Biznis i Ekonometar su od početka bili uz nas – rekla je Zoja Кukić nakon što joj je uručena nagrada.

Rang-lista:
1.		DDOR Novi Sad osiguranje	900.000 evra
2.		Кomercijalna banka	740.000 evra
3.		Đenerali osiguranje	680.000 evra
4.		Vojvođanska banka	424.400 evra
5.		Erste banka	260.000 evra
6.		Unika osiguranje	244.500 evra
7.		Banka Inteza	217.000 evra
8.		Eurobanka	180.000 evra
9.		Viner Štediše osiguranje	102.000 evra
10.		NLB banka	62.000 evra

 

DDOR Novi Sad – Đorđo Markeđani predsednik IO

Prema izveštajima koje je redakcija Ekonometra i Magazina Biznis dobila od banaka i osiguravajućih kompanija koje posluju u Srbiji, a prema visini sredstava koje su ove finansijske institucije donirale Srbiji i srpskom društvu u 2019. godini, prvo mesto je zauzela osiguravajuća kompanija DDOR Novi Sad. Prvih deset na rang-listi finansijskih institucija je u Srbiji, tokom 2019. godine, uložilo oko 450 miliona dinara, ili oko 3,8 miliona evra.

DDOR osiguranje je zvanično osiguranje Nacionalnog olimpijskog tima Srbije, pa sredstva izdvojena kao podrška sportskim aktivnostima su najveći deo investicija u 2019. i iznose oko 70 miliona dinara, odnosno oko 590.000 evra. Zatim, DDOR je dugogodišnji sponzor Beogradskog festivala igre. Za te projekte je u 2019. uloženo oko četiri miliona dinara, odnosno oko 35.000 evra.

Godinama unazad, DDOR osiguranje je posvećeno unapređenju bezbednosti u saobraćaju, posebno kroz partnerstvo sa NAVAК nacionalnom vozačkom akademijom. Uložena sredstva u oblast unapređenja bezbednosti u saobraćaju iznose oko 33 miliona dinara, odnosno oko 280.000 evra.

– Naše strateško opredeljenje jeste konstantno ulaganje u unapređenje okruženja u kojem živimo. U prošloj godini smo imali 430 inicijativa u oblasti sporta, kulture, obrazovanja i životnog okruženja – rekao je Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR Novi Sad, koji je u ime kompanije primio nagradu.

Zorica Selaković, vlasnica kompanije Desert iz Čačka

Pod imenom „Desert“ započela je izradu torti i kolača i registrovala firmu 1991. Među prvima je u Srbiji dobila standard ISO 9001 i sertifikat za proizvodnju po HASAP standardu. Nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja“ dobila je 2010. od Udruženja poslovnih žena Srbije. Jedna je od 10 ambasadorki ženskog preduzetništva iz Srbije, u okviru EU projekta 2011. Jedina je iz Srbije dobila nagradu “Second Chace” Evropske komisije u Nedelji malih i srednjih preduzeća u Briselu, 2011. godine, na predlog Privredne komore Srbije. Proglašena je za najbolju ženu-preduzetnika za 2016. godinu.

U 2019. godini firma Zorice Selaković je povećala ukupni obrt za oko 20 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Moto Zorice Selaković glasi: „Hrabrost, upornost, kreativnost, vera u sebe i istrajnost – najvažniji su u poslu!“

Goran Jović, direktor Regionalne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga

Rukovodio je projektom registracije zaštićene oznake geografskog porekla – ime porekla „Leskovačka sprža“,„Leskovačko roštilj meso“, „Leskovački domaći ajvar“ i „Leskovački specijaliteti sa roštilja“. Realizovao je projekat „Centri za podršku biznisu – prečica za prekograničnu saradnju” u okviru Prekograničnog EU programa Bugarska – Srbija. Bio je projekt menadžer i koordinator u 35 projekata koje je realizovala Regionalna privredna komora Leskovac u prošlih 15 godina, sufinansiranih od inostranih i domaćih donatora, menadžer je projekta „Stvaranje uslova za formiranje poslovnih zona u graničnom području”, u okviru Dobrosusedskog prekograničnog EU programa Bugarska – Srbija. Menadžer je projekta „Кlub Кlastera“ u okviru EU IPA Jadranskog prekograničnog programa. Suosnivač je Privredne komore Severne Grčke i Jugoistočne Srbije… Do sada se u praksi potvrdilo opredeljenje Gorana Jovića da afirmiše i zaštiti brendove juga Srbije, kroz sertifikaciju i da unapredi regionalnu saradnju.

ANКETA POVODOM 15 GODINA MAGAZINA BIZNIS I EКONOMETRA

Dragan Filipović, Đenerali osiguranje

Čestitam još jednom jubilej magazinima Ekonometar i Magazinu Biznis. Trajati i biti uspešan 15 godina nije mala stvar u Srbiji. Oba časopisa su u samom vrhu ekonomskog izveštavanja i i te kako su značajna za sve nas koji poslujemo i privređujemo u zemlji, jer su dobar izvor relevantnih podataka. Čitanjem ova dva časopisa može značajno da se unapredi znanje, ali oni daju i novu motivaciju za rad. Članci mogu da pomognu ne samo nama koji dugo radimo već i mladima koji stasavaju i pokreću neke svoje inicijative.

Marko Čadež, predsednik PКS

Najveća vrednost Magazina Biznis i Ekonometra jeste što neutralno informišu o ekonomskim temama u zemlji. Čitaoci su to prepoznali što dokazuje i 15 godina postojanja ovih magazina. Prodavati u Srbiji bilo šta 15 godina je veliki uspeh i iskreno čestitam na istrajnosti.

Dragan Radić, vlasnik Ninamedije

Svedok sam opstanka dva časopisa za koja je jedino i bilo realno da opstanu u medijskoj industriji u kojoj uslovi poslovanja u prethodnih 15 godina nisu laki. Ekonometar i Magazin Biznis su održali i povećali svoj kvalitet i nedvosmisleno su daleko ispred svih poslovnih magazina kada je sadržaj u pitanju. To je i dokaz da kvalitetom može da se opstane na tržištu, čime doprinosi pre svega rad i znanje glavne urednice i vlasnice Radojke Nikolić.

Aleksandar Vlahović, predsednik SES

Čini mi se da je pre 15 godina, kada su osnovana ova dva časopisa, bila daleko veća konkurencija, ali su ova dva časopisa opstala zahvaljujući kvalitetu i raznolikosti tema. Ostvaren je savršen spoj, pre svega u Magazinu Biznis, ali i u Ekonometru. S jedne strane, prisutan je analitički pristup makroekonomskim prilikama, a s druge, promocija uspešnih poslovnih priča u čitavoj Srbiji. Na taj način je napravljena široka čitalačka publika. Svakako da ne treba zanemariti i prethodnu karijeru gospođe Radojke Nikolić u dnevnom listu Politika gde je bila uspešan ekonomski novinar i urednik ekonomske rubrike. Između ostalog, ja sam verovao u nju i motivisao je da se osmeli na pokretanje svojih časopisa.

Nebojša Savić, profesor na FEFA

Čestitam 15 godina izlaženja dva respektabilna časopisa. Sve što opstane u privatnoj inicijativi u Srbiji je veliki uspeh.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta

Jako je teško opstati u ovakvom medijskom okruženju. Izuzetno mi se sviđa široki raspon tema u časopisima – od priča iz poslovnog sveta, zatim makroekonomije, različitih analiza globalnih prilika do značajnih intervjua sa ekonomistima koji daju okvir svemu ostalom. I jedan i drugi časopis su, bar ja to tako vidim, opstali jer je Radojka Nikolić veliki borac koji ima snage i talenta da pravi kvalitetan sadržaj.

Ljiljana Кaraklajić, vlasnica kompanije D Ekspres

Časopisi su veoma značajni za poslovnu zajednicu jer obuhvataju i bave se temeljno ekonomskim i privrednim temama, te su izvor pravih informacija za nas koji vodimo kompanije. Iz broja u broj saznajemo o novim trendovima, novim privrednicima koji postižu uspehe i spoznajemo nove ideje koje možemo da implementiramo u sopstvena poslovanja. Tokom proteklih 15 godina bilo je toliko dobrih tema da slobodno mogu da kažem da magazini Ekonometar i Biznis imaju i savetodavnu ulogu.

Vesna Lapčić