Podaci o majskoj inflaciji od 1,6 odsto i aprilskoj industrijskoj proizvodnji koja je bila niža za 0,6 odsto nego mesec dana ranije, samo su dopunjeni još jednim neslavnim rekordom: četvoromesečni deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dostigao je 1,9 milijardi dolara

Kako se bliži kraj i drugog ovogodišnjeg kvartala, ekonomski analitičari sve izvesnije procenjuju da u makroekonomiji za 2006. neće biti mnogo razloga za zadovoljstvo rezultatima u oblasti cena, proizvodnje, spoljnotrgovinske razmene. Podaci o majskoj inflaciji od 1,6 odsto i aprilskoj industrijskoj proizvodnji koja je bila niža za 0,6 odsto nego mesec dana ranije, samo su dopunjeni još jednim neslavnim rekordom: četvoromesečni deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dostigao je gotovo dve milijarde dolara. Pri takvim rezultatima, kojima su ozbiljno uzdrmane projekcije ekonomske politike za ovu godinu, malo znači optimizam koji i dalje šire zvaničnici da bi, na primer, junska i julska inflacija mogle da budu znatno niže, nešto zbog sezonskih kretanja, a nešto zbog očekivanih efekata mera koje je centralna banka preduzela početkom maja na suzbijanju kreditne tražnje i zaduživanja u inostranstvu.

Slab je argument i to što je aprilska proizvodnja za 1,4 odsto bila viša u odnosu na isti mesec lane, ili što je u strukturi našeg uvoza i dalje dominantan uvoz energenata i osnovnih metala koji su značajno poskupeli na svetskim berzama. Jer, zapravo, aprilska proizvodnja je bila manja za 2,4 odsto u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u prethodnoj godini, dok je prosečan rast cena za pet meseci ove godine gotovo duplo veći od proseka ostvarenog u prvom kvartalu ove godine. Tome treba dodati da je spoljnotrgovinski deficit povećan za gotovo 30 odsto u odnosu na isti period lane, a pokrivenost uvoza izvozom opala je za više od pet odsto.

Zaključak ekonomista je da proizvodnja u prvoj polovini ove godine, ipak, stagnira. Nasuprot tome, za inflaciju se sa sigurnošću može reći da je u zamahu, o čemu najbolje svedoči podatak da je majski skok cena na malo već premašio 16 odsto na godišnjem nivou. To je čak 73 odsto veća inflacija od projektovane, što i Srbiju približava prošlogodišnjem nivou od 17,7 odsto. Da narasli deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dovodi u pitanje i stanje platnog bilansa u tekućim transakcijama nije sporno, samo je pitanje šta se na kraju godine može očekivati. Ukoliko bi se nastavio trend povećanja deficita, u proseku 400 miliona dolara mesečno, spoljnotrgovinski deficit bi na kraju godine mogao da premaši pet milijardi dolara.

Otuda se čini više nego opravdanim najnovije upozorenje NBS, sa kojim se slažu i ekonomski eksperti, da smanjenje inflacije treba da ostane ključni cilj ekonomske politike u ovoj godini i da ne sme biti popuštanja. To praktično znači da i u narednom periodu treba nastaviti sa restriktivnom fiskalnom potrošnjom, dok će centralna banka, prateći kretanja, a posebno segment zaduživanja banaka u inostranstvu i njihovu kreditnu aktivnost, nastaviti da vodi restriktivnu monetarnu politiku. Kako najavljuju iz NBS, postoji spremnost da se reaguje i dopunskim merama, ukoliko se oceni da povećana potrošnja ponovo počinje da podgreva inflatorne pritiske..

M.B.

Veći deficit

Ukupna robna razmena Srbije sa inostranstvom za prva četiri meseca 2006. godine dostigla je 5,035 milijardi dolara, što je porast od 19,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 43,5 odsto i smanjena je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,8 odsto. Izvezeno je robe u vrednosti od 1,526 milijardi dolara, za 13,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz povećan za 21,8 odsto, na 3,51 milijardu dolara. Spoljnotrgovinski deficit Srbije za period januar – april 2006. godine dostigao je 1,984 milijarde dolara i bio je za 29,4 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Loš bilans

Institut ESPI je procenio da će očekivani rast industrijske proizvodnje u prvih šest meseci iznositi 2,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Pad se očekuje kod poljoprivredne proizvodnje, koja će u prvoj polovini godine opasti za 1,6 odsto u odnosu na posmatrani period. To je posledica velikih poplava i loših vremenskih uslova u kojima su obavljani sezonski poljoprivredni radovi početkom ove godine.

Izvoz

Najveće učešće u izvozu imaju: gvožđe i čelik (215 miliona dolara), obojeni metali (163 miliona dolara), odeća (90 miliona dolara), proizvodi od kaučuka (72 miliona dolara) i žitarice (69 miliona dolara). Izvoz ovih proizvoda čini 39,9 odsto ukupnog izvoza.

Stamenković: Cene rastu, privreda stagnira

Rast cena u prvih pet meseci ove godine već je “rezervisao” inflaciju za ovu godinu od oko 13 odsto, dok industrijska proizvodnja uglavnom stagnira na nivou koji je za dva odsto veći od proseka u prošloj godini, pa su najave nekih političara s početka godine o intenzivnom rastu netačne – kazao je Stojan Stamenković, predstavljajući mesečni bilten “Makroekonomske analize i trendovi” u Ekonomskom institutu.

Iako vlast obećava značajne strane investicije one su do sada upola manje nego u prošloj godini, spoljnotrgovinski deficit je za skoro 50 odsto veći nego prošle godine, prosečna stopa uvoza još ne zabrinjava i nije izgubljena šansa da se izvoz poveća za 20 odsto, ocenjuje Stamenković.

– Problem sa inflacijom u Srbiji je dvostruk jer kratkoročno podstiče ekspanziju kredita, a dugoročno jačanje monopola u privredi. Iako je istekao rok za monopol u fiksnoj telefoniji konkurencije još nema, a predlaže se i da ga NIS zadrži do 2010. s obrazloženjem da se podigne vrednost kompanije. Kako to nije učinjeno za proteklih pet, neće ni u narednih šest godina, a štetu će imati samo potrošači zbog isključenja konkurencije i kupovine lošeg goriva – kaže Stamenković.

Ovaj analitičar ističe da je srpskoj ekonomiji i dalje bila poželjna kontrola MMF-a, te da je novi aranžman i te kako potreban

Uvoz

U uvozu najveće je učešće nafte i naftnih derivata (462 miliona dolara), drumskih vozila (248 miliona dolara), gasa (227 miliona dolara), industrijskih mašina (139 miliona dolara) i električnih mašina, aparata i uređaja (137 miliona dolara), a njihov uvoz čini 34,6 odsto ukupnog uvoza.