Promena navika i ponašanja prilikom kupovine mogu pomoći u smanjenju sive ekonomije

Kompanija Mastercard je objavila 19.juna rezultate novog istraživanja o svesti i stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji. Studija, koju je sproveo IPSOS u 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope – CIE (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija) otkrila je da se više od 80% ispitanika protivi sivoj ekonomiji i da pozivaju svoje vlade na borbu protiv nje. Oni su spremni da promene svoje navike prilikom kupovine kada shvate da bezgotovinska plaćanja i uzimanje fiskalnih računa pomažu u borbi protiv nezakonite trgovine.

U gotovo svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, većina građana je svesna sive ekonomije i doživljavaju je kao negativnu pojavu. Većina (69%) razume da siva ekonomija smanjuje sredstva koja trebaju biti na raspolaganju za javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili putna infrastruktura. Više od 70% ispitanika razume da prikrivanje prihoda od poreskih vlasti ima negativan uticaj na ekonomski rast i dovodi do nelojalne konkurencije.

Podaci za Srbiju su slični – 85% ispitanika je izjavilo da su čuli za sivu ekonomiju i većina je povezuje sa neprijavljivanjem radnika (75%), neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija (75%) i sakrivanjem dela ili celokupnih prihoda preduzeća (72%).

Siva ekonomija u Srbiji

Prema izvještaju pod nazivom “Smanjenje sive ekonomije putem elektronskih plaćanja”, koju je EY pripremio za Mastercard 2016. godine, vrijednost sive ekonomije u istočnoj Evropi varira od 11,3% do 25,5% BDP-a u različitim zemljama. Rezultati za Srbiju pokazuju da je siva ekonomija na nivou od 20,8% BDP-a, dok je ovaj problem najzastupljeniji u Bosni i Hercegovini (25,5% BDP-a), a najmanji u Češkoj (11,3% BDP-a).

Svest o sivoj ekonomiji prati i razumevanje nekih od posledica: 74% građana Srbije se slaže da što je viši nivo sive ekonomije, to su manje mogućnosti države da pruži građanima javne usluge, dok 80% shvata da siva ekonomija ograničava ekonomski rast zemlje.

Dakle, više od 80% CIE potrošača bi pozvale svoje vlade da preduzmu korake u borbi protiv sive ekonomije (u rasponu od 72% u Poljskoj do 90% u Srbiji i 93% u Bosni i Hercegovini).

Potrošači nisu svesni svoje uloge u borbi protiv sive ekonomije

Ispitani potrošači razumeju da neregistrovanje svih ili dela prodajnih transakcija kako bi se izbegao porez, doprinosi rastu sive ekonomije. Međutim, kao što pokazuje i Mastercard studija, mnogi ne shvataju da njihove navike pri kupovini zapravo mogu napraviti razliku. Skoro polovina ispitanika (45%) uzima fiskalni račun samo onda kada znaju da će im trebati. Podaci za Srbiju su pokazali da je nacionalna nagradna igra sa fiskalnim računima i kartičarskim slipovima koja je organizovana u martu 2017. godine bila dobro primljena među građanima, a 40% ispitanika je izjavilo da su bili podstaknuti da uzimaju račune češće nego inače.

Osim toga, potrošači u CIE nisu svesni da bezgotovinska plaćanja mogu značajno pomoći u suzbijanju sive ekonomije. Samo 37% ispitanika širom regiona identifikovali su plaćanje karticom umesto gotovinom kao jedan od načina kako bi se smanjila siva ekonomija. Najniži rezultat je zabeležen u Mađarskoj – 13%, dok je u Srbiji taj broj 29%.

„Da“ za registrovanje prodajnih transakcija i plaćanja elektronskim putem

Kada potrošači shvate da njihovo ponašanje prilikom kupovine može napraviti razliku, spremni su da ga menjaju. Gotovo 80% ispitanika širom regiona želi da češće plaća elektronski (od 60% u Sloveniji i 63% u BiH do 82% u Srbiji i 85% u Rumuniji; prosek za Istočnu Evropu – 76%), kada znaju da elektronske i registrirane transakcije mogu pomoći u smanjenju sive ekonomije, kao i da uzimaju račune za svaku transakciju (od 71% u Češkoj do 90% u BiH i 94% Bugarskoj; 86% u proseku u regionu).

EY studija „Smanjenje sive ekonomije putem elektronskih plaćanja“ 1 , koju je kompanija Mastercard poručila 2016. godine, ukazuje da pasivna komponenta sive ekonomije 2 predstavlja većinski deo sive ekonomije u regionu Istočne Evrope. Potrošač je „pasivan“, u smislu da nema koristi od neprijavljivanja transakcije i često nije ni svestan da trgovac ne prijavljuje prodaju poreskim organima.

Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana u kompaniji Mastercard, rekao je: „Naša studija pokazuje da su ljudi širom CIE zapravo saveznici vlada u borbi protiv sive ekonomije. Međutim, često potrošači ne znaju da njihovo ponašanje prilikom kupovine može da doprinese i da napraviti razliku. Tek kada shvate vezu između registrovanja svojih svakodnevnih kupovina i mogućnosti da osete opipljive koristi od bolje javne usluge, potrošači postaju spremni da promene svoje navike prilikom kupovine. Postoji potreba da se intenziviraju edukativne aktivnosti na podizanju svesti građana o njihovoj ulozi u ograničavanju sive ekonomije. Bezgotovinsko plaćanje je posebno efikasan način da se to postigne, jer ga potrošači već rado koriste i smatraju brzim, praktičnim i sigurnim načinom plaćanja”.

Ovaj novi izveštaj takođe otkriva da visok nivo svesti o sivoj ekonomiji povlači za sobom velika očekivanja od vlade da se bori protiv nje. U Bosni i Hercegovini, Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj, ispitanici su mišljenja da se potrošači trebaju pridružiti borbi protiv sive ekonomije, ograničavajući mogućnosti poslovnim subjektima da sakriju svoje prihode.