Organski rast je uvek obaveza i mi to sprovodimo. Ako biste pogledali rezultate Milenijum osiguranja u periodu 2015-2020, izražen je i jak rast prihoda od premije osiguranja, ali i rast profitabilnosti. Verujem da je i rast putem akvizicija jedan od načina stvaranja regionalnog lidera, ali sve zavisi od prilika koje se budu definisale

– Industrija osiguranja je stabilna u Srbiji i jedna od glavnih karakteristika je visoka kapitalizovanost većeg broja društava za osiguranja. Određeni broj tržišnih aktera ima matične kompanije u EU i na direktan i indirektan način ima obavezu da uskladi adekvatnost kapitala, strukturu imovine za pokriće tehničkih rezervi, “compliance” strandarde, profitabilnost po vrstama osiguranja itd, standardima i ambijentu koji zahtevaju akcionari. Dodatno, prilagođavamo se i pripremamo za standard Solventnost2, koji ima karakteristiku visokog kapitalnog zahteva i promenu koncepta upravljanja društvima za osiguranje – kaže Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja, odgovarajući na naše pitanje o tome kako industrija osiguranja prolazi kroz period pandemijske krize.

On podseća da na tržištu neživotnih osiguranja dominiraju osiguranja motornih vozila, tj. osiguranja od odgovornosti iz upotrebe motornih vozila (autoodgovornost), što zauzima gotovo 45 odsto ovog segmenta tržišta:

– To je masovna i zakonski obavezna vrsta osiguranja, koja nije cenovno senzibilna i nema ni graničnu promenu tražnje. Videćemo kakav će biti uticaj Covid krize na ostale vrste, naročito dobrovoljnih osiguranja, kaže Veljković.

• Koje vrste osiguranja imaju trend rasta u ovom periodu pandemije?

– Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ima jak trend rasta, na šta je, svakako, i pandemija uticala, ali je naravno doprineo i višegodišnji trend razvoja ove vrste osiguranja. Kod životnih osiguranja razvojni trend imaju pojedini proizvodi, na primer, unit-link, što se može tumačiti kao reprodukcija bankarskih depozita u polise osiguranja, sa štednom komponentom. Ostali proizvodi životnog osiguranja su u padu, kao posledica niskih kamatnih stopa i smanjenog obima polisa riziko životnog osiguranja vezanih za bankarske kredite.

• Za kojom vrstom osiguranja je smanjena tražnja?

– Pandemija je smanjila tražnju za polisama riziko životnog osiguranja vezanih za bankarske kredite, jer su klijenti uzdržani da investiraju u ovakav vid obezbeđenja koji ima i višegodišnje obaveze. Izuzev putnog zdravstvenog osiguranja, nije zabeležen značajniji pad nekog od osiguravajućih pokrića, ali pad prihoda u sektoru osiguranja ima zakasneli efekat. Sektor sporije ulazi u krizu, ali se brže i oporavlja. Očigledan primer može biti smanjenje obima autokaska, koji će, pre svega, biti povezan sa velikim rokovima isporuke novih motornih vozila. Čim se ubrza proizvodnja i distribucija novih vozila, auto-kasko će imati zapaženi rast u prihodima.

• Milenijum osiguranje je prva osiguravajuća kuća u koju je, posle 2000. godine ušao strani kapital, pošto je hrvatska Croatia osiguranje postala vlasnik. Šta je to značilo za Milenijum osiguranje i u kom pravcu matična kuća želi da razvija osiguravajuću kuću u Srbiji?

– Croatia osiguranje je 2003. godine ostvarilo ovu, prvu u sektoru osiguranja u Srbiji, regulatorno odobrenu, direktnu akviziciju. Strateška orijentacija grupe kojoj pripadamo je regionalni razvoj grupe i pozicioniranje među liderima u regionu. Naša kompanija posluje na tržištu koje karakteriše rast u višegodišnjem periodu i visoka konkurentska saturacija, a rezultati koje ostvarujemo na tom tržištu omogućavaju akcionaru da sprovodi svoju razvojnu politiku i stratešku orijentaciju. Takođe, Srbija je tržište sa značajnim brojem stanovnika, i to u određenoj meri stvara potencijal tržišta.

• S tim u vezi, kakvi su planovi za regionalno širenje Milenijum osiguranja?

– Organski rast je uvek obaveza i mi to sprovodimo. Ako biste pogledali rezultate Milenijum osiguranja u periodu 2015-2020, izražen je i jak rast prihoda od premije osiguranja, ali i rast profitabilnosti. Mi se ubrajamo u red lokalnih osiguravača sa visokim raciom profitabilnosti, koji je realizovan adekvatnim upravljanjem troškovima, dobrim underwriting i risk politikama, dobro skrojenim programom reosiguranja itd. Verujem da je i rast putem akvizicija jedan od načina stvaranja regionalnog lidera i svakako sve zavisi od prilika koje se budu definisale na navedenim tržištima.

• Kakva je konkurencija u oblasti osiguranja, na tržištu Srbije? Koliko su osiguravajuće kuće sa manjim tržišnim učešćem u nepovoljnijoj poziciji u odnosu na velika osiguravajuća društva?

– Dosta je velika “gužva” među osiguravačima i uprave društava za osiguranje ulažu velike napore za ostvarenje utvrđenih ciljeva i rezultata. Malim društvima je teže da razvijaju portfelj, s obzirom na to da su pojedini segmenti tržišta i pojedini kanali prodaje visoko konkurentni. S druge strane, manja društva imaju prednost efikasnijeg rada i bržeg prilagođavanja na promene. Pretpostavljam da balans prednosti i mana u ovom slučaju, održava određenu konkurentsku ravnotežu.

Jubilej – tri decenije rada

– U martu 2022. godine, obeležavamo 30 godina uspešnog rada i ubrajamo se u osiguravače sa najdužom tradicijom poslovanja u Srbiji. Na tržištu neživotnih osiguranja imamo oko 4,5 odsto učešća i u ovoj godini smo zabeležili oko 300.000 polisa osiguranja, a dominantno je zastupljeno osiguranje motornih vozila. Pored vozila i osiguranja imovinskih interesa, prioritet su nam osiguranja od odgovornosti i zdravstvena osiguranja. Radimo i na razvoju kanala prodaje, kao i na strukturnoj i teritorijalnoj diversifikaciji, naglašava Veljković.

• Kako ocenjujete uslove za rad osiguravajućih kuća u Srbiji: kakav je zakonski okvir i, sa druge strane, koliko je nivo životnog strandarda stanovništva važan za rad osiguravajućih kuća?

– Bilo bi važno da se i uradi određeno ekonometrijsko istraživanje, koje bi dalo odgovor na pitanje kako povećanje dohotka (tj. životnog standarda) utiče na razvoj tržišta osiguranja. Posebno se mogu meriti tražnja za životnim i tražnja za neživotnim osiguranjima, sa ili bez uticaja obaveznih osiguranja, pod uticajem promene u nivou dohotka. To bi sasvim sigurno dosta pomoglo i osiguravajućim društvima da životnom standardu prilagode proizvode i cenovnu politiku.

• Uz četiri najveća osiguravajuća društva, čije je tržišno učešće dvocifreno: Dunav, Generali, DDOR i Viner, ima još dosta manjih osiguravajućih kompanija na tržištu Srbije. Da li ima mesta za sve i da li se mogu očekivati nove akvizicije u oblasti osiguranja?

– Trendovi koji su sada prisutni u bankarskom sektoru, mogu se pojaviti i u sektoru osiguranja. Pre svega, Solventnost2, koji ima određene sličnosti kada je zahtev za kapitalom u pitanju, kao Bazel2 u bankarskom svetu, može da kreira određene akvizicije, spajanja ali i izlaske sa tržišta. Takve pojave su bile viđene u godinama pre pandemije, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde se u jednom momentu pojavio veliki broj osiguravajućih kompanija. Iako je pandemijska kriza trenutno usporila akvizicije na tržištu osiguranja i reosiguranja, moguće je da se ponovo intenzivira. Očekujem i da će regulatorna tela povećati fokus na poslovanje osiguravača, s obzirom na nove uslove poslovanja, kao i činjenicu da je nedavno bankrotiralo jedno veće društvo za osiguranje u EU u našoj blizini, što će povećati fokus regulatornih tela širom Evrope.

• Kakva je, onda, perspektiva razvoja industrije osiguranja u Srbiji?

– Pretpostavljam da će nakon blagog usporavanja rasta oba segmenta tržišta (kako u segmentu životnih, tako i u segmentu neživotnih osiguranja), doći do oporavljanja, pa i, ponovo, do dvocifrenih stopa rasta. Jednim delom zbog toga što će se pojedine vrste osiguranja prirodno oporaviti (npr. putno zdravstveno, mešovita životna osiguranja), ali i da će doći do rasta premije određenih vrsta osiguranja kao posledica inflacije; primer možemo videti u rastu cena rezervnih delova i cena radnog sata servisera kod osiguranja vozila (auto-kasko). Infrastrukturni projekti takođe imaju veliki uticaj na razvoj imovinskih osiguranja. Povećana ponuda raznolikih osiguravajućih pokrića, uz agilnu edukativnu kampanju osiguravača, i to ne deklarativnu, mogla bi da ima uticaj na stimulativniji razvoj celokupnog tržišta.

Mi u Milenijum osiguranju planiramo da dublje diversifikujemo portfelj i povećamo broj osiguranika. To je svakako i izazov i zahteva veću posvećenost svih zaposlenih u kompaniji. Zato nam je akcenat i na razvoju kadrova, na stvaranju talenata za budućnost i na strategiji sigurnog poslovanja. Takođe, kanali prodaje obezbeđuju sprovođenje ovog cilja, a razvoj kvalitetnog market menadžmenta je fokus i plan naše kompanije, istakao je Ljubiša Veljković.

R. N.